Jutros je iz Ljubljane stigla vest da je Bora Đorđević izgubio bitku i da je otišao na neko bolje mesto i pridružio se ostaloj gospodi pesnicima i boemima za nekim šankom, većinske, nebeske Srbije.
Bora je pesnik koji je ostavio dubok trag u savremenom srpskom pesništvu, a mnogi od njegovih ispevanih tekstova u Ribljoj Čorbi su pravi poetski biseri.
Bio vrcav, direktan, bez dlake na jeziku, bio je i liričar ali i socijalni pesnik, i građanin i nacionalista. Čovek koji je kroz svoje tekstove razoktrivao licimerje, lažne moraliste, društvene anomalije, pokazao nam i i nikada nije prezao od toga da iznese svoje mišljenje čak i kada je zbog svojih stavova trpeo osude dela javnosti koji ga je smatrao previše nacionalistom, ili previše vulgarnim, homofoom, mizogenim ili šovinistom. A on je u svim tim istupima bio samo ono što jeste, Srbin, građanin odrastao u Čačku sa tradicionalnim moralnim vrednostima i ogromnom ljubavlju prema svojoj zemlji i FK Crvena zvezda i tu ljubav je opevao, a pesme se često mogu čuti sa severa Marakane.
Mnoge srpske prilike i neprilike je opevao u svojim pesmama a u moru prelepe ljubavne i angažovane poezije ipak kao vanvremenska ostaje pesma Pogledaj dom svoj anđele. Svoje antiratne stavove je iskazao u vanvremenskoj pesmi Decu ti neću oprostiti. Spisak njegovih ljubavnih pesama koje će ostati trajna kulturna baština je predugačak a i po kvalitetu se ne može izdvojiti samo jedna.
Mi koji smo krajem 80-tih godina upisivali fakultete u Beogradu prve toponime o prestonici smo kao deca iz provincije učili iz Borinih pesama i moja je želja bila pošto sam uz njegove pesme učio i prve akorde da kada kao brucoš odem u Beograd da prvo vidim Tašmajdanski park i Crkvu Svetog Marka.
Pre nekoliko dana gledao sam neki podkast u kome je gostovao i gde je izjavio da mu je drago što zbog protoka vremena neće doživeti vreme u kome će veštačka inteligencija preuzeti primat u svetu, jer je mišljenja da novi svetski poredak uništava tradicionalne vrednosti kao što su porodica, crkva, nacija. Bora je voleo Srbiju, svoj Čačak, Bora je pored ogromnog opusa i produkcije koju je ostavio iza sebe i kao pesnik i kao roker, napisao i nekoliko lepih narodnih pesama koje su ostale kao trajna baština i u narodnoj muzici. Njega sam slušao ja dok sam odrastao, slušala su ga moja dece koja su sad već odrasla a siguran sam bez obzira pravac kuda ovaj svet ide da će ga slušati i moji unuci. Dragi Boro hvala ti za sve, jer naša mladost bi bez tebe bila praznija i mnogi od nas da nisu slušali tvoje stihove možda bi bili sasvim drugačiji, manje ispravni ljudi, a tebe na našu žalost čeka zadnji voz za Čačak.
piše: Milan Jakovljević
