Profesori srpskog jezika podržavaju akciju portala SRPSKO PERO “ UZMI KNJIGU“
Moje odrastanje je u velikoj meri obeležila rečenica: „Uzmi knjigu u ruke“. Danas, dok svedočim tehnološkoj revoluciji, sve češće su nam telefoni, tableti i laptopovi u rukama. Olakšavaju život, nude odgovore, daju inspiraciju, ali knjiga… Ipak treba da je u rukama. Štampana knjiga nam dozvoljava bilo koje mesto i vreme. Pravimo ambijent koji nam odgovara, od dnevnog svetla preko ambijetalnog noćnog do svetlosti sveća. Ne zavisimo od struje niti bilo kakvih priključaka. Ugađamo duši svojoj. Sva čula učestvuju! Knjige imaju svoj miris, na prstima nam je papir, sluh nam registruje poseban zvuk. Korice knjige nam šalju poruku, one su potpisane, prva izdanja, najbolji poklon. One su nepogrešiv dar nekome kome želimo da poručimo nešto važno bez mnogo objašnjenja, poruka dragom biću da mislimo, da se sećamo, i dobar razlog da čekamo odgovor. Ako nije uspeo događaj kome smo se radovali, ako se osećamo usamljeno ili neshvaćeno, knjiga nam je odlično, rečito, a tiho društvo. Plava svetlost našeg uređaja zbunjuje hipofizu, u ponoć, iako pomislimo da sviće, zbunjeni poverujemo da počinje novi dan, a vreme je, zapravo, za snove. Samo knjiga koja angažuje sva čula dok je držimo u rukama, stvara magiju života našeg, daje odgovare na nedoumice i tera nas da porazgovaramo sa sobom. Za završnicu, iz iskustva profesora književnosti, šta god dobro odabrane reči mogu, nedovoljne su. Organizujmo radionice za čitanje i književne večeri, pokažimo deci kako to izgleda u praksi, pustimo ih da misle i da se slobodno izraze. Zavoleće knjigu. Uzmimo knjigu u ruke!
Tanja Ilić, profesor srpskog jezika i književnosti
