Podeli članak

Када би одрасли знали колико зла могу нанети својим поступцима рањивим младим срцима, никада их не би учинили. У младости, најлепшем добу живота, много времена се проведе у школи и учењу, припремама за одрастање и самостални живот. На дугом путу сазнавања и освајање науке, уче се и доживљавају многе ствари које остају дубоко урезане у свест младог бића, да их памти и касније, чак и кад жели да их заборави. Разни видови неправде, не заборављају се.
Ревносно обављах све школске задатке, жељна нових сазнања, а из обавезе да се за школу мора учити, ма колико некад било и напорно и досадно. Трећи разред гимназије ни по чему није био другачији од предходна два. Била сам одличан ђак, било је још таквих. Моја специфичност је била љубав према језицима и друштвеним наукама, за разлику од природних, па сам тако определила своја даља изучавања.
Учити и само то чинити, без свега другог што младост доноси, било би изгубљено време. Стићи све, било је још теже. Кошмар обавеза, успеха и личног задовољства био је превелик за мене. Може се потонути, или испливати, средине нема. Све се постиже, на опше добро, али уз помоћ околине. У годинама пре пунолетства тешко се могу схватити сва догађања, а када време прође, прошле су и могућности поправљања доживљеног.
Радовала сам се похађању наставе енглеског језика после школских часова и трудила се да одвојим део вечерњих сати за шетње. Било је то време првих симпатија и љубави дужих и краћих. Да ли је било рано, или није, не знам. Водила су ме осећања, која су се као таква створила и постојала само тада и никада више. Учити се може и данас и сутра, а љубав је била таква само у тој години.
Ако се догоди једна радост, по правилу донесе собом нешто тужно, јаче од најјачег лепог. Зашто се мени догодило и још нешто?! Не знам ни данас, после десетина година. Остала је тајна, јер актери и чињенице више не постоје, а зла дела се дуже памте.
Грејана љубавним чарима заврших прво полугодиште са одличним успехом. У другом почех да осећам велики терет на нејаким плећима. Нисам се обазирала на друге. Моја индивидуалност носила је и лепо и ружно и учила се животу. Погледи су ме стизали и са туђих прозора, на улици. Чинило ми се да моја љубав или изабраник нису одговарали појединима. Схватила сам тек касније. Да ли су постојали други разлози, дубљи, или сам била жртва својих поступака и неписаних правила средине?
Наставила сам учење као и раније. Обрадовала ме је освојена књижевна награда. Одвојила ме је од других. Сви су ми честитали. Постала сам примећена. Док сам се радовала, догађа се нешто друго. У полету, не осетих да дође и крај школске године. Очекивах лепоту мора и куповину од добијене награде. Ситна задовољства су била незаобилазна.
Предзадњег школског дана, као што увек бива, скуписмо се око дневника, да би погледали своје оцене, иако смо их углавном знали. Једва остадох на ногама када угледах из историје поред предходне петице, закључену тројку, која ће ми покварити успех. Одговарала нисам за оцену, преслишавах се у себи. Срушио се мој свет. На полугодишту одлична, а сада врло добра. Ко ће ми помоћи. Не знам коме да се обратим. Нечији хир, намера, случајна грешка, променили су ми живот и стали на пут среће. Времена за поправљање оцене није било. Опхрвана страхом, нисам знала куда ћу. Кретала сам се избезумљено улицама, схватајући да су сада одлични они који нису били, а нисам ја која сам била. Да сам тројку добила после пропитивања, на основу знања, или незнања, било би јасно. Овако, она се створила. Нисам смела ни умела да питам шта се у ствари догодило. Данак страха и несналажења био је велики. Нисам прихватила утехе других да је важно знање, а не оцена. Створен је отпор према предмету заувек, а биће и у наредној години и током студија.
Једна ситуација променила је љубав, живот. Било је изгубљено лето. Награда за списатељство је заборављена.
Једни су се чудили, други су сматрали да нисам довољно учила због љубави, трећи… Ко ми учини зло, када се свима на крају школске године оцене поправљају, не знам ни сада.
Наслућивах, размишљах, оптеретих се разним тешким мислима, од којих одрастох, одједном, заувек.
Остало је моје лично нерасположење и велики прећутни прекор родитеља због тога. Заврших четврти разред гимназије са одличном оценом из историје. Нерадо сам је помињала, желећи да што пре прође и прва година студија и да се опростим од ње. Добих деветку из историје у јунском испитном року и окончах школску годину. Задовољсво пуно горчине, обузело ме је.
Гимназијски професори нису сазнали за овај успех. Уживала сам сама, као што сам и тугу, дубоко у души, сачувала до данас. Иако је било могуће, нисам сазнала узроке појаве тројке на крају године. Друге животне радости повеле су ме новим путевима. Остала је тешка успомена и неопрост онима, који су то учинили младости и љубави.
Mirjana Antić