piše: Biserka Jakovljević, psihoterapeut
Ono što je ponajviše ispunjavalo ljubavlju i toplinom moje detinjstvo bila je igra sa mojom Barbie lutkom. Moja Barbika se zapravo zvala Ana, imala je plave uvojke i živela je u dnevnoj sobi moje babe, daleko od ruku mog brata varvarina. Mnogo godina kasnije dobila sam tri prelepe ćerke, ubrzo je postalo sasvim jasno da su dve samosvesne i buntovne i da više nalikuju Bratz lutkama, dok je jedna od njih uvek ostala uglađena i prijatna, prava Barbie.
Sa nestrpljenjem sam iščekivala projekciju filma, to je nešto što nikako nisam dopustila da propustim. Znam da ću film na TV ekranu odgledati više puta, ali filmska projekcija ovog ostvarenja je nešto što se jednostavno ne sme zaobići. Sa svojom barbie ćerkom krenuh put bioskopa, ružičasti dress code za nas dve je bio obavezan. Malo bih razočarana što i ostali, u sali, nisu shvatili ozbiljnost zadate teme. Na ulazu nije bila postavljena velika kutija za lutke, za fotografisanje, što me je dodatno rastužilo. Nas dve sa kokicama i sokovima uronismo u udobna sedišta. Devojčice i njihove lutke imaju posebnu emotivnu povezanost koja se prelama na čitav njihov život, zato ne treba nikoga da iznenađuje popularnost ovog filma.
Film je svakako nadmašio moja očekivanja. Bila sam spremna da odgledam slatku priču o živim lutkama, ali ova komedija sa elementima mjuzikla tretira savremene sociološke teme na krajnje ozbiljan način.
Bavljenje sociologijom, feminizmom, teoretisanjem na temu žensko- muškoh odnosa, razorkrivanje socioloških fenomena, mene ispunjava zadovoljsvom, poput igre sa mojim lutkama nekada. Ovo je film po mom ukusu! Daleko od toga da ovo ostvarenje ima moć da pokrene revoluciju ženske emancipacije, ali zaista su izuzetno retki filmovi koji istražuju slične teme.
Verovatno ste već imali priliku da na portalima pročitate da je podela uloga pun pogodak, i to zaista jeste tako. Glavna glumica Margot Robbie i glavni glumac Ryan Gosling su gotovo kodirana Barbie i Ken, na osnovu svog fizičkog izgleda, što je osnovni preduslov, ali zahvaljujući i svom glumačkom talentu i uspešno savladanom glumačkom zadatku.
Izuzetno mi se dopala ideja o čudnoj Barbie. To me je nagnalo da se setim gomile lutaka mojih ćerki koje su se svuda pronalazile, bez milosti odbače, ošišane, ofarbane, bez garderobe, otkinutih udova, u najsmelijim gimnastičkim pozama. Srce bi me zabolelo, ali to im nikada ne bih priznala. Nisam ih sputavala u nastojanju da se na svojim igračkama izraze onako kako to one žele. Kada bi devojčicama poklonili vandalizovane lutke, kakav bi one stav zauzele prema njima? Pre ovog filma o tome nisam razmišljala.
Poseban akcenat film Barbie stavlja na istraživanje sopstvenog identiteta, na prelazak iz faze puberteta u odraslo doba. Ovde možemo uvideti referencu na priču o Petru Panu i na njegovo putovanje u nestvarni svet iz mašte. Traganje za svojim identitetom je uvek aktuelna i neiscrpna tema, ovo ostvarenje u tom smislu unosi i novi kvalitet, autori ostavljaju kao mogućnost da se za ovim traganjem može nastaviti i u zrelom dobu.
Ono što film Barbi uvodi kao novinu jeste i ideja o kojoj će se, pretpostavljam, u budućnosti posvetiti veća pažnja u filmskoj i muzičkoj industriji, ali i u izdavaštvu, jeste redefinisanje žensko- muških uloga u modernom društvu. Pohvaljujem autore zato što su uvideli potrebu da se krene sa proučavanjem i preispitivanjem značenja žensko- muškog pitanja u savremenim društveno- ekonomskim okolnostima. Daleko od toga da ovaj film daje gotove odgovore, sama vrednost je u postavljanju teza, hrabar iskorak u viševekovno zabranjeno područje, a sve je pritom vešto upakovano u masku banalne, slatke zabave.
Gledaocima koje ne muče feministička pitanja ovo će biti jedan sasvim zabavan i namerno nametljiv film. Publika koja zastupa drugačija čitanja uvideće da ovo nije nimalo naivna stvar, već odraz duboke potrebe za reformom odnosa između polova.
Nedostatak ovog filma je u tome što se u jednom delu radnja usporava, priča se razvodnjava, na trenutke postaje dosadno i stiče se utisak da sve predugo traje. Mišljenja sam da su određene scene bile suvišne i da su autori mogli slobodno da ih iseku, što bi doprinelo boljoj dinamici ovog filma.
Film Barbie od srca preporučujem da pogledate. Iskreno gajim nadu da će se i u budućnosti nastaviti trend u kome se ozbiljne teme tretiraju na zabavan način, jer predugo smo nebitne stvari shvatali ozbiljno.
Biserka Jakovljević, psihoterapeut
