Podeli članak

Жири 38. Књижевног фестивала у саставу Иван Лаловић, Милан Јаковљевић и Бата Бујић, чланови одлучио је да награду „ СРПСКО ПЕРО“ добије Раде Шупић за своју „ Изгубљену песму“.

Песник је победничком песмом филигрантски, умешно и филозофски убедљиво рекао да велике ствари, баш као што су праве песме, вребају из прикрајка и само чекају да се испровоциране пробуде и небо испуне зрацима одгонетки. Радује да код Шупића нема, бар што се песама које је доставио на конкурс тиче, празног хода, распричаности, већ је његова песма пуна смисла, огољеног вештим поступком, на посредан начин.

Раде Шупић (2000 год, Лазаревац) у свом стваралачком заносу већ  је скренуо пажњу на свој стиховни говор и дилеме нема да је пред нама аутор који ће досећи највише домете уметничког израза.

Раде Шупић

ИЗГУБЉЕНА ПЕСМА

Има једна велика песма

једног песника

коју су сви заборавили

Тражио сам је у пепелу да видим

је ли ту страдала

Када сам ставио руку у пепео

ту ми се дим насмеши

и поста бесмртан

да сам то раније знао

све бих стихове послао на спавање

Жири 38. Међународног Фестивала поезије „Српско перо” Јагодина, које је радио у саставу Бранислав Зубовић, председник и чланови Милан Јаковљевић  и Иван Лаловић, једногласно је одлучио да награду „Бајо Џаковић” за „књижевно уметнички израз који на упечатљиво бунтован начин пркоси аномалијама епохе, света и живота”, додели Драгици Стојановић песникињи из Зрењанина, за књигу песама „Глувонема” коју је објавила зрењанинска библиотека 2022. године.

Драгица Стојановић у својој најновијиј књизи поезије „Глувонема” пева о обрнутом времену, дакле о свету у коме тренутно живимо не пристајући да се идентификује са њиме. Од тихе побуне до гласа који опомиње, трагајући за новим-старим вредностима. Решеност песникиње за да заћути, да буде глувонема заправо доноси нови свет кроз чаробни знаковни језик, решена да осећа само срцем. Бити глувонем код Драгице Стојановић има једно ново значење: разумевање ствари и појава искључиво осећањима.

Драгица Стојановић рођена је у Зрењанина 1963. године. Објавила је девет збирки песама и једну књигу кратких прича. Добитница је награда: „Милица Стојадиновић Српкиња”, „Ленкин прстен”, „Печат вароши сремскокарловачке”, „Смедеревске песничке јесени”, „Стеван Сремац”, „Јефимија” и др.

Награда „Бајо Џаковић“ установљена је у част познатог, аутохтоног јагодинског песника и боема Баја Џаковића, и додељује се афирмисаним ауторима за најбољу књигу песама или кратких прича објављену између два фестивала. Досадашњи добитници награде су песници Бранислав Зубовић,  Дејан Петровић Кобајаши и Тијана Сладоје.