Данас у подне почиње нова 7527. година по најстаријем календару на свету, старом српском календару. Сваког четвртог априла, када је реч о северној хемисфери, укрштају се северна и јужна енергија која долази са Сунца и тада почиње лето и обрнуто, за јужну хемисферу зима. У нашим крајевима лето ће трајати све до Митровдана, 8. новембра када ће се улоге променити
Да ли сте се некад запитали, иако сви то знамо, или би требало да знамо, одакле нам нова година 31. децембра на 1. Јануар, односно 13. на 14. Јануар? Овакоја служи као званична за све народе на свету је по Грегоријанском календару који је 1582. године прогласио Папа Гргур XIII али га је преддложио калабријски доктор и астроном Алојзије Лили као модификацију дотадашњег Јулијанског календара који је, опет, 46. године п.н.е. установио Јулије Цезар мењајући дотадашњи римски календар. Дакле, и један и други нам долазе из Рима. То значи да у оба случаја прослављамо долазак нове године по католичким календарима. Како то да Срби „своју“ Нову годину прослављају 13. на 14. јануар? Одговор је, пре свега, у обележавању православних празника и крсних слава по „старом“ календару (Јулијанском), који су, опет, у једном тренутку своје историје прихватили. Али није увек тако било и нису сви то чинили. Сви српски патријарси, од Јанићија до данас датовали су своја документа по старом српском календару. Као посебан доказ је крст Патријарха Павла који се чува у манастиру Вујан код Горњег Милановца а који је он направио боравећи у том манастиру, тада као искушеник Гојко Стојчевић, касније са световним именом Павле. Српски народни или стари календар је био званични календар средњовековних српских држава од 1219. године када га је у црквени кодекс уврстио Свети Сава и то је трајало све до Берлинског конгреса 1878. године, односно до Првог српског устанка. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације. Многи споменици датирани су по њему. Најстарији, сачуван, је из шестог века. А сви они који су посетили споменик цару Лазару и изгинулим ратницима (мраморни стуб), на Косову, који је подигао његов син деспот Стефан Лазаревић, пише да се Косовска битка догодила 6897. године.
УЦЕНА
Да почнемо полако да заборављамо своју историјунајвише су допринели Аустроугари и Немци. Први су за време Првог српског устанка уценили Карађорђа да, уколико жели да и даље прима помоћ у оружју у борби против Турака, треба да уместо старог српског почне да користи католички календар јер овај наш их је збуњивао, а и једни и други су на Берлинском конгресу, 1878. године, то и озваничили са нашим представником, министром спољних послова Јованом Ристићем. Улог је био велики, Србија је постала нова европска, независна држава, па није било згодно љутити западне „пријатеље“. Наравно, кнез Милан Обреновић, као пријатељ Аустроугарске вероватно у том тренутку није ни размишљао о календару. Тако су Карађорђевићи започели, а Обреновићи завршили аминовање неке врсте културног и историјског геноцида над Србима. Свакако да су улози били велики и да су обе династије биле приморане на то, али зашто се данас стидимо своје, нема сумње, велике прошлости?
ВИНЧАНИ ЗНАЛИ ЗА ПРИРОДНЕ ЗАКОНЕ
Све што смо до сада навели су чињенице, као што је и чињеница да све везано за стари српски календар, тумачење природних законитости, ћирилица…потиче од винчанске цивилизације. А она је била, на Дунаву, на тлу Србије. Тим чињеницама већ дуги низ година се бави велики број светских и домаћих научника и стручњака. Немогуће је све споменути, али навешћемо само нека имена: Јован Деретић, Радивоје Пешић, Олга Луковић Пјановић, Милош Милојевић, Сима Лукин Лазић, до Милана Т. Стеванчевића, Љиљане Кртинић или Алексеја Кљосова, руског научника са Харварда и Американца Милтона Шан Вина. Док је у научном тумачењу климатских промена и утицају магнетног поља галаксије најдаље отишао Милутин Миланковић, израдивши притом најпрецизнији календар на свету. На жалост, званична српска наука под окриљем САНУ о свему томе ћути. Зашто?
Занимљиво је да је обичан човек, када је реч о селу, више окренут природи и њеним законитостима, него званичним календарима и вековима и миленијумима ослушкује природу. Те вештине сналажења преношене су с колена на колено хиљадама година и свакако су утемељене на проналасцима тих првих цивилизација. Сељак можда не зна да објасни али код сетве зна да примени благодети Сунца у ђубрењу њива, када и где нешто треба сејати или њиву поорати. За њега постоје два годишња доба: лето и зима. И тако је одвајкада. Пролеће и јесен су у том циклусу Сунца измишљена годишња доба.
С обзиром да је данас за све Србе, или оне који су пореклом Срби, празник, остаје само да још једном свима честитамо Нову 7527. годину, а да многа питања и одговоре на њих отворимо и потражимо неком другом приликом.
Раде Милосављевић
