Miša Simkin, kako ga stari Majurci znaju, zavidne rezultate postigao je u medicini, proputovao svet, ali je uvek s ponosom isticao svoje rodno selo u kojem je stekao prva znanja.
„Nije bilo knjiga“, podseća Stevanović, „sad vidim decu sa onim rančevima, a kad ja sam išao u školu od knjiga sam imao sam tablicu, sunđer vezan kanapom za tablicu da ga ne izgubim i pisaljku. Dve godine smo učili krasnopis.“
Više od tri stotine naslova iz svoje biblioteke, među kojima su i kapitalna dela naše i svetske književnosti, profesor Miša poklonio je školi u Majuru.
„Ovo je prvi put da učenik, bivši učenik naše škole, sada već čovek u poznim godinama ostavi u amanet budućim generacijama ovoliki broj knjiga“, naglašavaVerica Ivanović Jovanović, direktorka OŠ „Radislav Nikčević“.
Svojevrstan legat, uz sećanje na dane detinjstva u teškim godinama pre i tokom Drugog svetskog rata, za dr Milovana Stevanovića mnogo su više od poklona:
„To nisu samo moje knjige, to su i pokojne supruge. Ja sam imao sreću da i moja pokojna tašta i supruga volele da kupuju knjige.“
Uz želju da sa njegovim knjigama stasaju mnoga deca koja ovde započnu svoje školovanje i profesorova molba – da nikada ne zaborave gnezdo iz kojeg su potekli.