Svi posedujemo unapred skicirane, više ili manje jasne, planove za budućnost. Osnovno pravilo za sve što želimo jednog dana da ostvarimo glasi: sve ono što žarko priželjkujemo pre ili kasnije će doći u naš život, ali nikada u obliku u kome smo to zamišljali. Nikada se ništa u životu ne dešava na isti način na koji se planira. Uzevši ovo pravilo u obzir možemo zaključiti da postoji prevelika mogućnost da su mnoge prilike da ostvarimo svoje snove prošle kraj nas, a da ih jednostavno nismo prepoznali.
Drugo pravilo naših želja je još potresnije: jednom kada na scenu nastupe jasni planovi za budućnost, istovremeno se pojavi i milion razloga koji govore u prilog tome, da je od planova možda najbolje na vreme odustati.
U trenutku kada postanemo svesni onoga što želimo pojave se mnogobrojna pitanja koja izražavaju sumnju u nas same ili u naše težnje. Da li je ovo što želim ono pravo? Zašto baš ja? Da li ću se obrukati? Da li ću se previše namučiti? Šta ako u međuvremenu poželim nešto drugo? Ja nisam u mogućnosti ovo da postignem…
Sve ovo je deo subverzivnih aktivnosti onog dela naše ličnosti koji po svaku cenu želi da ostane pasivan. Verovali ili ne vi ste ti koji sebe sabotirate i činite to mnogo češće nego što naslućujute. U svakom od nas živi lenjivac, onaj koji obožava da ništa ne radi, da spava, da uživa i da se dosađuje. Taj potajni deo nas izmisliće milion razloga zbog kojih danas ne treba izaći iz kuće, otići na posao, nazvati telefonom. Odložiće sastanak, otkazaće sve za sledeću nedelju, propustiće autobus, promašiće život. Mi jedini smo odgovorni za svoje neuspehe zato što smo sami sebi najopasnija prepreka.
Kako pobediti sebe? Ono što nas sasvim sigurno pokreće jesu naše iskrene pobude. Kada nešto prejako želimo ne postoji razlog koji nas može od toga odgovoriti. Prepreke se ruše i brzim korakom se korača ka cilju. Problem nastaje kada naši ciljevi nisu praćeni emotivnim nabojem, niskim strastima ili leptirastim uzbuđenjima. Tada nam je neophodna dodatna motivacija. Dodatno se motivišemo kada u glavi kreiramo predstavu našeg cilja na način da je ono čemu težimo što ekskluzivnije i primamljivije. Nejasno skicirani ciljevi daju puno prostora za analizu i sumnju. Jasno postavljeni zadaci smanjuju napetost i omogućavaju našu bolju produktivnost.
Treće pravilo pak uliva nadu: samo ono što se jako i silno želi ima veliki potencijal da bude realizovano.
Biserka Jakovljević, psihoterapeut
