Podeli članak

U Zavičajnom muzeju u Jagodini u četvrtak, 12. septembra u 19 časova biće otvorena retrospektivna izložba jagodinskog likovnog umetnika Milorada Trajkovića Pajka. Milorad Trajković zauzima jedno od istaknutih mesta u kulturnom životu Jagodine druge polovine 20. veka kao neumorni radnik na negovanju kulturnog života u našem gradu. Iako bez formalnog likovnog obrazovanja, likovna umetnost mu je bila pasija i njome se uspešno bavio više od šezdeset godina. Jedan je od osnivača Кluba likovnih umetnika, prvi sekretar i njegov dugogodišnji predsednik. Bio je direktor Zavoda za gluvu decu i omladinu, današnje škole „11. maj“, a nakon toga gradske biblioteke. Bavio se likovnom kritikom i učestvovao u svim značajnim gradskim projektima u oblasti kulture.
Sa dolaskom Trajkovića na mesto direktora Zavoda za gluvu decu i omladinu, započelo je novo razdoblje u radu ove ustanove. Njan rad je unapređen i modernizovan, nabavljena su nova učila i oprema. Trajković je, takođe, posebnu pažnju poklonio likovnom i estetskom vaspitanju učenika i organizovao izložbe njihovih ručnih i likovnih radova. Briga Milorada Trajkovića o uređenju okruženja u kojoj deca uče i borave vidi se i u njegovoj inicijativi da se u enterijeru škole izrade tri kompozicije u zgrafito tehnici.

Ove radove Trajković je realizovao 1960. godine u saradnji sa Aleksandrom Vitićem i Božidarom Đokićem, nastavnicima u školi. U vreme dok je Milorad Trajković bio upravnik, školska zgrada je proširena, dogradnjom desnog krila zgrade, a izgrađeni su tereni za rukomet, odbojku i košarku. Tom prilikom uređeno je i dvorište škole.

Paralelno sa profesionalnim angažmanom, Trajković se aktivno bavio slikarstvom. Njagov slikarski opus je bogat, sa jasno izraženim fazama u razvoju. Likovnom stvaralaštvu se ozbiljnije i aktivnije posvetio tokom boravka i službovanja u Кotoru. Najraniji period njegovog stvaralaštva, inspirisan je velikanima srpskog modernog slikarstva, Lubardom i Milunovićem, a čine ga ekspresionistički pejzaži koji, kroz motive jadranskog primorja, govore o egzistencijalnim problemima čoveka, neumitnoj prolaznosti i večitoj smeni života i smrti. Vrhunac ove faze Trajkovićevog stvaralaštva predstavljaju stabla maslina i „Crvotočine“, simboli samog čoveka.

Dalje razrađujući motiv crvotočina i drveća, Trajković formu stabla maslina pojednostavljuje do granice apstraktnog. Dinamičnost motivu daje igra bojenih površina, svedena na valere plave, crvene i žute uz dodatak bele. Od sredine sedamdesetih godina HH veka unutar forme koja asocira na stablo masline puno rupa, slikar umeće zoomorfne oblike. Postepeno se raspoznaju beli golubovi koji su smešteni na osnovi sačinjenoj od obojenih polja nepravilnog oblika u gami plave, crvene, žute i zelene.
Na pastelima nastalim osamdesetih godina prošlog veka, Trajković u polje omeđeno linijom smešta svet životinja inspirisan srpskom srednjovekovnom arhitektonskom plastikom. To je splet različitih zoomorfnih figura, shematizovane forme, oivičene naglašenom linijom. Кolorit je intenzivan, uz primenu komplementarnih boja. Postepeno, kompozicija se oslobađa linearnog okvira i motiv prekriva celu površinu papira. Forme postaju mekše, ali je linija još uvek naglašena. Trajković je kamenu plastiku Studenice i Кalenića preveo na jezik slikarstva i stvorio osoben svet inspirisan srpskom srednjevekovnom umetnošću, ali dovoljno autonoman da je ne kopira. On stvara slike na kojima u vanvremenskom edenskom svetu obitavaju različita bića čije je ikonografsko poreklo u hrišćanskoj umetnosti.
Svet mitskih životinja, umetnik postepeno obogaćuje prenoseći na svoje radove motive sa zlatarskih predmeta Skita, koje ponekad, kombinuje sa isprepletanim, silovitim linijama. Na taj način kreira monumentalne, a opet dinamične kompozicije, podržane jarkim, ali usklađenim bojama. Motive preuzete iz srpske srednjovekovne umetnosti i zlatarskih radova Skita Trajković postavlja na neutralnu, najčešće plavu pozadinu, poput one na srednjovekovnim freskama.

Od sredine prve decenije 21. veka Trajković počinje da eksperimentiše pristupajući na nov način obradi ranije ustanovljenih motiva, izvodeći ih u već za njega karakterističnoj tehnici pastela. Кompoziciju nosi uznemirena linija u koju su upletene ptice i životinje. Potom sam splet linija formira figure, među kojima su najčešći ždralovi, da bi na pojedinim pastelima došao do potpuno apstraktne igre silovitih linija i bojenih polja. Praveći varijacije jedne iste teme i neprekidno istražujući odnos linije i boje u pokušaju da ih uskladi, Trajković uporno nastoji da dobije uravnoteženu kompoziciju. To izvodi balansiranjem bojenih polja ili stavljanjem akcenta na bele fasete na svojim kompozicijama. Njagove eksperimente prekinula je teška bolest, kojoj je podlegao početkom januara 2012. godine.

Retrospektivna izložba radova Milorada Trajkovića Pajka prikazuje razvoj njegove likovne poetike, prateći osnovnu nit kojom se razvijalo njegovo likovno stvaralaštvo. Trajković je uspeo da stvori osoben likovni jezik i zauzme značajno mesto u likovnom životu Jagodine. Takođe, aktivnim učešćem u kreiranju kulturnog života u gradu zasluženo se našao među imenima koja se ne mogu zaobići prilikom istraživanja i prezentacije kulturne istorije Jagodine druge polovine 20. veka. Izložba je otvorena do 12. oktobra.

Jasmina Trajkov
viši kustos
Zavičajni muzej Jagodina