Podeli članak

SATIRA – KATALIZATOR BOLJITKA
Knjiga aforizama ,,Autocenzura“, nedavno promovisana i u Udruženju književnika Srbije u Beogradu, privlači sve veću pažnju javnosti
Kako smo već u više navrata pisali početkom ove godine iz štampe se, u izdanju Udruženja književnika Srbije, Podružnice za Pomoravski okrug sa sedištem u Jagodini i ,,BeoSinga“ iz Beograda, pojavila reprezentativna knjiga aforizama poznatog ćuprijskog književnika Mileta Lazarevića pod naslovom ,,Autocenzura“.
Ova knjiga odabranih aforizana istaknutog kulturnog poslenika iz Ćuprije koji je i predsednik UKS-a, Podružnice za Pomoravski okrug i Skupštine Književnog kluba ,,Djura Jakšić“ iz Jagodine, odštampana u respektabilnom tiražu od pet stotina primeraka nailazi na veoma pozitivne ocene kako književne kritike, tako i čitalačke publike i adekvatnu recepciju u medijima pa pitamo autora gde je ,,Autocenzura“ do sada promovisana i koji su joj mediji posvetili pažnju ?
– Zanimljivo je da je ova knjiga premijerno predstavljanje doživela u jednom selu – Riljcu, u parohijskom domu tamošnje crkve u okviru manifestacije ,,Pesnicima u pohode“ gde su nastupili afirmisani književnici iz Kruševca, Jagodine, Trstenika, Kragujevca i okoline. Riljac je, inače, selo koje pripada trsteničkoj opštini ali je udaljeno svega dva i po kilometra od Prevešta koji se nalazi na području Levča. O knjizi je govorio Bajo Džaković i još tada je izazvala primerenu pažnju prisutnih književnika. Sredinom prošlog meseca ,,Autocenzura“ je svoju promociju doživela i u Udruženju književnika Srbije u Beogradu. Posle pozdravne reči književnika Miljurka Vukadinovića, inače urednika tribine ,,Francuska 7“, o ovim aforizmima, nadahnuto i stručno su govorili književnici Aleksandar Čotrić, Lazar Božović, prof. dr Nikola Cvetković i Vladan Rakić. Sada predstoji promocija u Domu kulture u Prijepolju u okviru manifestacije ,,Na pola puta“ koju organizuje Književna zajednica Jugoslavije, a potom slede promocije u Jagodini, Ćupriji, Paračinu i drugim gradovima Srbije. O knjizi je, inače, prvi pisao informativni portal ,,Srpsko pero“ iz Jagodine, potom pomoravski nedeljnik ,,Novi put“, a zatim ih je Milenko Pavlov u dva navrata predstavljao na prvom prtogramu Radio Beograda. Uskoro treba da izadju prikazi i u ,,Politici“, ,,Večernjim novostima“ i drugim glasilima.
– Vi ste iz nekih drugih sfera života ,,aterirali“ u književnost i tu se eksponirali posebno aforizmima. Otkuda takav obrt ?
– – Pa, vidite Vi ste to veoma dobro konstatovali. Ja sam od rane mladosti bio veoma društveno angažovan. I u privredi, gde sam obavljao mnoge odgovorne dužnosti, ali i u politici gde sam, takodje, bio veoma aktivan. Osim toga bio sam i upravnik Gradskog pozorišta u Ćupriji gde sam i režirao neke predstave, a u dva mandata i direktor Centra za kulturu ,,Zanatski dom“. Kao novinar sam saradjivao sa Radio Ćuprijom i radijom ,,Stara čaršija“, kao i TV Ćuprijom. Takodje, već duže od dve decenije aktivno se bavim književnošću i do sada sam objavljivao aforizme, kratke priče, poeziju i haiku stihove a , neretko, govorio i na promocijama novih knjiga drugih kolega. Objavio sam desetak knjiga i osvojio više nagrada od kojih su najznačajnije ,,Zlatna značka“ Kulturno prosvetne zajednice Srbije, ,,Pomoravski Orfej“, ,,Majstor satire“, Nagrada za životno delo UKS-a za Pomoravlje, ,,Žikica Jovanović Čičak“, ,,Poeta primus“, ,,Bogoljub Mihajlović“, ,,Djurina gramata“ i druge. Ali da se vratimo na Vaše pitanje. Kao društveno angažovan i društveno odgovoran čovek odavno sam shvatio da se za boljitak u društvu i ne može boriti samo privrednim pregnućima i političkim programima – već da je i te kako potrebna kritika negativnih i retrogradnih pojava. A satira je za to dušu dala i to kroz jedan naglašeno sofisticirani oblik koji je uz to i vrcav, neretko humoran i u svakom slučaju, pun duha mada, najčešće, tera na kiseli smešak i na razmišljanje. Jer, satiru zapravo treba shvatiti kao katalizator boljitka i želju da se na jedan efektan i nekonvencionalan način pomogne društvu da savlada neke dečje ili druge bolesti ili negativne pojave koje su, jednostavno, imanentne ljudskoj prirodi. Zato me je satira toliko privukla i to naročito aforizmi gde sa malo reči može mnogo toga reći.
– Šta se u dogledno vreme može novo očekivati iz Vaše književne radionice ?
– – Sa ,,Autocenzurom“ sve se odvija upravo onako kako je i prognozirao moj dugogodišnji prijatelj i kolega. Tako ću ovu knjigu eksponirati tokom cele ove godine jer je sve veoma dobro krenulo. Takodje smo skoro pri kraju priprema Antologije kratke proze pomoravskih pisaca, ali, kao i obično, nedostaje novac za štampu koji ćemo, ipak, valjda nekako obezbediti. Paralelno sa tim sredjujem i odabiram, u saradnji sa par iskusnih kolega, kratke priče i crtice koje planiram da u formi izbora objavim u prvom delu naredne godine. A posle ? Videćemo. Život je često nepredvidiv – ističe na kraju razgovora Mile Lazarević, književnik iz Ćuprije čija knjiga odabranih aforizama ,,Autocenzura“ izaziva dosta pažnje u javnosti.
– ORIGINALNO
o – Mile G. Lazarević napisao je knjigu koja već posle čitanja početnih aforizama osvaja svojom originalnošću, neposrednošću, svežinom, pronicljivošću, vrcavošću i raznovrsnošću.
 Zbirka klasičnih aforizama i epigrama, odnosno aforizama u stihu dokaz je autorove pune stvaralačke zrelosti, vrhunski savladanog zanatskog umeća, rafiniranog stila, širokog dijapazona interesovanja i strogosti prilikom sačinjavanja izbora misli za ovu knjigu – reči su Aleksandra Čotrića, svakako jednog od vodećih srpskih satiričara današnjice.