PROZA NIKLA IZ ŽIVOTA
Narodna biblioteka Jagodine objavila ,,Izbor iz proze“ Koviljke Smiljković u dva toma i na više od hiljadu strana
U izdanju Narodne biblioteke iz Jagodine krajem prošle godine iz štampe se pojavilo reprezentativno izdanje pod naslovom ,,Izbor iz proze“ popularne jagodinske književnice Koviljke Smiljković, u dva toma, tvrdom povezu i (ukupno) na skoro hiljadu i sto strana.
Kao odgovorni urednik potpisala se Vesna Crnković, lektor i korektor Milun Vasić, korice i prelom delo su Raše DJordjevića, a knjige su ( verovatno zbog obimnosti i ne malih finansijskih troškova) odštampane u svega sto primeraka u niškoj štampariji ,,Nais print“.
– Da iz svog proznog stvaralaštva izdvojim deset romana kao odabrane, opredelila sam se na one čija tematika, dogadjaji i likovi istinito i upečatljivo obeležavaju ratno i poratno vreme u Srbiji.
– Oslanjajući se na istinite dogadjaje, zbivanja, probleme, neizmerne patnje i stradanja iz vremena opšteg ljudskog zla, iz obilja svog saznanja i iskustva kao i društveno – političke klime, prikazala sam konkretne likove, oslanjajući se na prototipove iz životnog okruženja.
– Ova dela nisu samo slike života i odnosa u društveno istorijskom trenutku, ona su bogata reljefnim motivima i realističkim, autentičnim likovima koji iz životne borbe uvek izlaze kao pobednici i pouzdani svedoci u prolaznom ljudskom životu – objašnjava u predgovoru pod naslovom ,,Reč autora“ popularna jagodinska spisateljica čije se knjige već godinama nalaze na listi najčitanijih, barem kada je u pitanju Narodna biblioteka iz Jagodine.
o U ovaj izbor uvršteni su delovi iz romana ,,Latica ruže“, ,,Gnezdo“, ,,Žudnja“, ,,Ljute godine“, ,,Svetlost u tami“, ,,Tajnu je odnela reka“, ,,Legenda o ranjenom ždralu“, ,,Žrtve jedne zabljude“, ,,Tragovi“, ,,Njen američki san“ i zbirke pripovedaka ,,Rstanci i sećanja“ o kojima su pisali ili govorili brojni književnici, književni kritičari i novinari kao što su Milosav Buca Mirković, Dragomir Brajković, Živorad DJordjević, Borislav Radosavljević, Slobodan Žikić, Bajo Džaković, Milun Vasić, mr Tomislav Petrović, dr Violeta Jovanović, dr Predrag Jašović, Dušan Aničić, Dragan Marković, Vesna Crnković, Nadica DJordjević, Ivana Delić Janković i drugi – pa su objavljeni i tekstovi većine pomenutih autora.
o – Ako je prvi roman Koviljke Smiljković ,,Latica ruže“, objavljen početkom prošle godine, bio najava novog književnog imena njen, za sada, rukopisni roman ,,Gnezdo“ višestruko potvrdjuje kreativne sposobnosti, istovremeno ukzujući i na nove, ne male, stvaralačke mogućnosti ove spisateljice- zabeležio je počivši ugledni pesnik ,esejista i novinar Dragomir Brajković.
– Kada jedna relativno kratka knjiga u sebi objedini velike teme srpske književnosti, Selenića i Ćosića, ali i žensko pismo koje poslednje decenije knjizi u Srbiji privodi ubedljivo najveći broj čitalaca, već je to dovoljan razlog da se na tu knjigu obrati pažnja. A još kada ta knjiga svojim originalnim književnim postupcima i izbrušenim stilom uverljivo uspe da čitaocu ispriča priču koju maltene svako prepozna kao svoju, čini se da nećemo pogrešiti ako tu knjigu nazovemo prvorazrednom literarnom činjenicom u srpskom univerzumu lepe reči- reči su Miluna Vasića, profesora književnosti i esejiste koji se, inače, i najčešće potpisivao kao recenzent knjiga Koviljke Smiljković.
– – U realističkom maniru Koviljka je napisala kratak roman koji se čita u jednom dahu. On se čita u jednom dahu, jer se dogadjaji redjaju filmskom brzinom . . . Koviljka Smiljković piše o ljubavi mladih skojevaca uoči i za vreme Drugog svetskog rata. U drugom planu su politički i društveni dogadjaji.. . Koviljka ne vodi računa o modernim stilovima. Ona je izgradila svoj stil i unapredila ga. Nastoji da ne gubi vreme na detalje već iznosi suštinu. Roman deluje ubedljivo, sugestivno i verovatno će doživeti sudbinu prethodnih romana, koji su izuzetno čitani – glasno je promišljao o romanu ,,Tajnu je odnela reka“ ugledni počivši jagodinski i srpski književnik i novinar Slobodan Žikić.
– – Medju 13 priča, koliko ih je u ovoj knjizi, ima onih koje su nastale sažimanjem iz ogromnog iskustva autorke sa patinom godina, nošenih ko dragoceni lični rekvizitarij koji svojim obimom ne samo da ne opterećuje, već olakšava život, daje mu punoću i vrednost. Prepričavajući ta davna sećanja na način na koji se pričaju bajke, autor diskretno omogućava da se naslute davni koreni njene životne snage i energije, borbenosti i optimizma, pozitivnog u humnog poimanja sveta i odnosa prema njemu- zapisao je o knjizi pripovedaka ,,Rastanci i sećanja“ Borislav Radosavljević, jedan od bardova pisane reči u Pomoravlju.
– – Bez obzira da li govori o dogadjajima iz ranog detinjstva, devojaštva ili govori okom zrele žene, bez obzira da li su društvene okolnosti neuobičajene ( Drugi svetski rat i ratovi devedesetih) ili sasvim mirne ( kafe ,,Apolon“ i slične) Smiljkovićeva jednim u osnovi lirskim postupkom boji svoja doživljena ( i proživljena) sećanja i setom truni brojne rastanke za koje, u većini slučajeva, naznačava ( iako prihvta krst sudbine) da i nisu uvek i sasvim definitvni, pa upravo zbog toga i pokazuje vitalizam, hrabrost i ljubav prema životu – koji u svakom slučaju mogu samo da impresioniraju – zapisao je o istoj knjizi u književnom prikazu pod naslovom ,,Lirizovana prošlost“ Bajo Džaković koji je, takodje, dosta pisao o znamenitoj jagodinskoj spisateljici i njenom književnom opusu.
o U ovom dvotomnom izboru radi se, dakle, o prozi nikloj iz života, realistične provinijencije, prezentiranoj jasno i sugestivno, prirodnim dijalozima i monolozima i uspelim deskripcijama, pisanoj sa emocijama i nenametljivim ali vidljivim porukama ( i poukama), naglašeno prijemmčivo i komunikativno – pa je onda kristalno jasno zašto i nailazi na toliki broj adresata, odnosno čitalaca.
– Koviljka Smiljković rodjena je u Stragarima kod Kragujevca. Jugoslovensku književnost diplomirala je u Beogradu i više godina radila kao pomoćnik direktora Osnovne škole ,,Boško DJuričić“ u Jagodini, da bi potom punih 20 godina, sve do penzionisanja 2001. godine, bila direktor Muzeja naivne umetnosti u Jagodini.
– Piše poeziju, pripovetke i romane, a počela je da piše ( i objavljuje) još kao nastavnik Osnovne škole ,,Boško Djuričić“ u Jagodini. Do sada je objavila dvadesetak romana, jednu knjigu pripovedaka , kao i knjigu likovne kritike i susreta sa umetnicima autobiografskog karaktera – ,,Ključ za ostvarenje snova“, kao i dva toma ,,Izbora iz proze“ koje predstavljamo.
– U vreme kada je bila direktor MNU ova ugledna ustanova je 1989. godine nagradjena Vukovom nagradom, a godinu dana kasnije isto priznanje primila je i Koviljka Smiljković lično. Osim toga dobila je i dve ,,Zlatne značke“ Kulturno – prosvetne zajednice Srbije, ,,Kristalnu prizmu“ i ,,Zlatnu buktinju“ Kulturno – prosvetne zajednice Jagodine, kao i književnu nagradu ,,Pomoravski Orfej“ za najbolju knjigu ( roman ,,Tragovi“) pomoravskih književnika objavljenu u prethodnoj godini koju, u okviru festivala ,,Srpsko pero“, dodeljuje UKS za Pomoravski okrug. Dugogodišnji je član Udruženja književnika Srbije.
o Slavne prethodnice Koviljke Smiljković – Leposava Mijušković i Milica Jakovljević Mirjam takodje su rodjene u ovom kraju ( prva u Vukmanovcu, a druga u Jagodini). Još za života su doživele slavu, ali onu pravu tek posthumno. Većini čitalaca dobro je poznata popularnost njihovih knjiga,a posebno gledanost ekranizacije romana Milice Jakovljević Mirjam u režiji Zdravka Šotre u kojima igraju najpoznatiji srpski i jugoslsovenski glumci. Ima neke ( a možda i dosta) sličnosti ove dve jagodinske spisateljice sa njihovom naslednicom Koviljkom Smiljković. I njeni romani već gotovo pune dve decenije su izuzetno traženi, naročito kod ženske čitalačke publike. Možda će doživeti ( ili i nadmašiti) i populatnost slavnih prethodnica. Upravo ovaj reprezentativni ,,Izbor iz proze“ u dva toma, to i nagoveštava.
–
