Podeli članak

piše: Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Milana Mladenovića sam upoznala sa svojih šesnaest godina u nekadašnjoj kultnoj jagodinskoj diskoteci “Supernova”. Da sam nekako mogla znati tada, sve ono što sada znam, susret sa njim bi bio romansiraniji. Posle koncerta je sišao u publiku, poprilično storniran, sličajno ili ne nabasao je baš na mene i ljubazno me je upitao:”Izvini, gde je šank?” Naravno sva usplahirena i radosna sam ga do šanka i odvela, baš u trenutku kada postadoh svesna da vreme mog izlaska neumitno ističe. Znala sam da ću narednih meseci biti kažnjena neizlascima. Rekoh sebi: Ma Milan čoveče! Nadam se da se ništa neće pretvoriti u tikvu!

Da je Milan voleo život više od poroka, da sam ja bila starija i imala nešto liberarnije vreme noćnih izlazaka, da sam nekako u tom trenutku mogla biti svesna činjenice da je ispred mene čovek koji će obeležiti odrastanje čitave moje generacije i da je njegova muzika ono čemu ću se tokom života uvek vraćati, ovo bi verovatno bila jedna više romantična priča. Ovako, ovo je priča o slobodi, ali zar čovek može da teži nečemu vrednijem od toga. „U svakom porazu ja sam video deo slobode.“

Muzika ovog legendarnog rock sastava zvuči poetično, mistično, dubokoumno, zagonetno, intuitivno. Istu stvar možemo iznova slušati na sasvim drugačije načine, pritom proživljavajući sasvim nova iskustva. Dobri poznavaoci svetske rock baštine govore da se jedino na sličan način sluša i oseća muzika Pink Floyd-a. Ne bih umela da kažem koja mi je od pesama EKV najdraža, mahom su sve tako savršene i posebne. Pesma Srce je možda njihova najljubavnija pesma. Ja imam svoju posebnu teoriju koja zastupa tezu da to zapravo uopšte nije pesma o ljubavi, već o idealima. Verujem da njihove pesme samo na prvi pogled deluju kao da su u njima opevane ljubavne teme, u stvari sve pesme su posvećene važnim idejama. Pokušajte da na poseban i drugačiji način poslušate bilo koju njihovu stvar, recimo, Ti si sav moj bol, to ne mora biti pesma koja govori o voljenoj osobi, već o nekom željenom cilju koji smo sebi zacrtali. Njihova muzika se može slušati na hiljade različitih načina i to je jedan od razloga što su njihove pesme uvek aktuelne, neprolazne i što poseduju vanvremensku dimenzionalnost. Tako dobijene sveže okolnosti jesu mesta u kojima stihove iznova osećamo, kroz različite kontekste i sasvim nove prostorne i vremenske odrednice. Stihovi su kompleksni, višeslojni, dolaze iz dubine duše i sa dubokim, skrivenim mestima našeg bića komuniciraju.

Ponosna sam na činjenicu da sam bila svedok vremena u kome sam imala mogućnost da posećujem njihove koncerte. Verovatno bi vas ponajviše zanimalo kakav je zaista Milan bio. Milan je bio onakav kakvim ga i zamišljate: lep, zgodan, vitak, pristojan, magičan, sa izuzetnom tajanstvenom harizmom. Kruži glasina po kojoj su muzičari ovog sastava tako brzo otišli sa ovog sveta iz razloga što su anđeli na nebu poželeli da slušaju njihovu muziku. Ja verujem da su se tamo susreli sa svim onim vrhunskim svetskim rock muzičarima koji su ovaj svet prerano napustili.

Ja bih sada mogla da pričam o tome kako volim muziku EKV zato što su njihovi tekstovi poetski i nezaboravni, zato što je muzika originalna i jedinstvena, zato što su zaista umeli tako dobro da „praše“ ili zato što je Milanov vokal jedan od najlepših vokala ponikao sa ovih prostora, ali istina je da ja volim njihovi muziku iz razloga što je vanvremenska i dok je slušam imam osećaj da sam pripadnik razvijenog, urbanog, emancipovanog sveta. Mogu sebe da doživim kao posetioca nekog kluba, bilo gde na planeti, da li ovde ili recimo u srcu Londona. Slušam dobru muziku, ludo se provodim, osećam se bezbrižno. Ruku na srce, malo je toga što mi je tokom odrastanja pružilo sličnu vrstu osećanja. Muzika rok sastava EKV je zapravo napisana za ljude poput mene, za sve one koji su odavno doneli odluku da bez obzira na sve psihodelične trenutke svog jedinog života, ne idu nikuda i da ostanu ovde, u Srbiji. „Ako sam negde i stigao bilo je iznutra.“