,, Udruženje pisaca Leskovac“,Leskovac,2018.
Na aktuelnoj svekolikoj srpskoj pesničkoj sceni mogu se razaznati nazraznorodniji glasovi najrazličitijih dometa- od totalnih diletanata prko korektnih amatera i amatera koji i tekako zvredjuju pažnju do književnika, akademika i pisaca koji predstvljaju bardove i u svetskim okvirima Naravno, da se u tom galijamatisu različitih poetika, stepena obrazovanja, versifikacijskih izraza, melodioznosti i ritmičnosti, kompozicijsko- motivsko – tematskog spektra itd.
Ipak, lična vizura obezbedjuje i lični pečat pa je , ipak, gotovo svako od tih sutora po nečemu prepozntljiv.
Ljiljana Janjić, Jagodinka koja već dugo živi u Leskovcu, pesnikinja ( i prozni pisac, bavi se i prevodilaštvom) konzistentnog izraza zahvaljujući, pres svega, obrazovanju (diplomirala je romanistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i ruski na Višoj pedagoškoj školi u Nišu), ali i lirskom talentu već poodavno je izborila zapaženo mesto u svom okruženju, pa i šire – što potvrdjuje i ovom ( vrednom) knjigom odštampanom u tiražu od 250 primeraka na blizu sto strana. Ovu zbirku pesama posvetila je ujaku narodnom heroju RadislavuNikčeviću, mladom studentu prava i komunisti koji je mučki ubijen od Nemaca u Miloševu pa tamošnja Osnovna škola i Kulturno umetničko društvo nose njegovo ime, kao i Narodna biblioteka u Jagodini, a ovo je prva knjiga posvećena ovom velikom patrioti i intelektualcu.
U Jagodini je, dakle,Ljiljana završila Osnovnu školu i Gimnaziju i celog života ostala vezana za rodni grad mada se ( u književnom pogledu) veoma retko eksponirala u Jagodini ( autor ovog teksta napisao joj je recenziju za odičnu zbirku priču ,,Carska kruška) i istu objavio u nedeljniku ,,Novi put“. Valja zapaziti dasu ini i ini ,neretko, nedokazanih kvaliteta, neuporedivo više eksponirani na javnim manifestacijama i u medijima, ali to je već druga tema. a autorka je osvarila visoke domete u struci p a je učestvovala na više simpozijuma u Francuskoj pa joj je 1998. Prosvetni Savet Republike Srbije dodelio zvanje pedagoškog savetnika.
Zbirka,dakle, sadrži pedeseteak pesama organizovanh u sedam ciklusa: ,,U Zagrljaju prirode, ,,Pod sjajem zvezda“, ,,U bezdanu“, ,,Odsjaji duše“, ,,Zadržani u sećanju~, ,,Seni iz davnina“ i haiku, recenziju Marije M. Stojanović, pesmu Radeta Ratka Belića i belešku o autoru.
Ima tu, koloritne desktripcije prirode ( sve redje u našoj poeziji), refleksivno – kontemplativnih stihovanih zapisa, iskrenih i doživljenih intimističkih zabeleški, uspelih duhovnih poetskih zapisa, kao i haiku stihova za koje jasno pokazuje da su joj imanentni. Za zbirku pesama ,,Odsjaji duše“ , bez mnogo premišljanja, slobodno se može konstatovati da prezentira poeziju zavidnih atističkih dometa, primerene leksike i versifikacije i na prvo čitanje je jasno da je reč o autoru – eruditi sa i te kako primetnim poetskim darom.
– Proleće 2018. Godine najavljeno je novom zikom pesnikinje Ljiljane Janjić, petom po redu u kojoj njeno poetsko stvaralaštvo dostiže vrhunac u zrelosti, načinu iskazivanja eemocija i dubini spoznavanja sveta i života. Jer, o čemu god da piše, Janjićeva uvek polazi od sebe, vidjenog i ličnog doživljenog, te je u njenim stihovima jasno uočljiva kako emotivnost njene duše, tako i dubina promišljanja sveta i čoveka- zapazila je u recenziji pod naslovom ,,Odsjaji duše“ – čitaocima na dar Marija M. Stojanović.
– Bajo Džaković
LJIljana Janjić
Nema nemira
Ne postoji
Ni strepnja, ni strah
Sve je mirno
Ko mirno more
Od tišine nestaje dah
Samo otkucaji srca
Tvog i mog
Narušavaju mir
Zaštitu i spokoj
Pruža mi tvoj
Zagrljaj
Dodirujemo svemir
I Beskraj
Da li je to duše smiraj
Ili zemaljski raj
