ЗАБРАЊЕНА ЉУБАВ
Емилија никако није могла да опрости свом пријатељу Николи што је завео њену ћерку Зои. Иако га је силно желела, све до данас били су само добри пријатељи. Оно што је она деценијама покушавала „пошло“ је за руком њеној ћерки за само три дана.
Сусрет Зои која је за неколико месеци требало да напуни тридесет и Николе, први пут од када се знају у четири ока, био је сасвим случајан. Била је на неком излету где ју је он затекао како бере пољско цвеће. И таман када је баш хтела да откине цвет црног слеза, ружичасто-љубичасте боје, који је још Теофраст у четвртом веку пре нове ере препоручивао као лековиту биљку, наишао је пријатељ њене маме. Знајући да је Зои стручњак за биље, Никола се нашалио питањем – јеси ли то са неким зарадила упалу вагине? Ујео се одмах за језик што је себи дозволио толику слободу према девојци чак 35 година млађој од њега, али повратка није било.
Знам ја и друга својства слеза – насмешивши се дискретно,
одговорила је Зои алудирајући на његове године али даље није ишла. Само је додала – откуда ви овде?
Случајно, одговорио је Никола, ово је мој родни крај па сам се ужелео
пропланака мог детињства.
Обоје су осетили потребу да међусобно разговарају, ваљда зато што за то нису имали прилике када је и Емилија ту, па су разменили бројеве телефона.
Никола није дуго чекао да је позове. Већ сутрадан, око четири по подне у време када је завршавала посао, Зои је док је возила на екрану телефона видела његов лик. Нешто је прострујало кроз њено тело, али није себи желела да призна да је очекивала баш овај позив. Већ после другог звоњења узела је телефон са седишта и само промуцала – Никола, ви сте?
Ја сам, где си?
Управо излазим из града, кренула сам до села, одговорила је Зои.
Ништа онда, мислио сам… Никола није успео ни да заврши мисао
када га је Зои прекинула речима – нисам далеко одмакла, ако сте хтели да попијемо кафу навратићу до вас.
Сада је он остао затечен њеном реакцијом. Кроз главу му је прострујало да ове младе генерације не околишају много па му је, чинило му се, требало читава вечност да одговори – чекам те – и даље збуњен њеном одлуком да наврати до њега не сачекавши да он предложи где ће да се нађу.
На вратима се појавила висока прелепа девојка у плавој хаљини са белим пругама, тик изнад колена, дискретно нашминкана, са пунђом направљеном од неколико плетеница њене дуге црне косе. Покушао је да сакрије изненађење али није успео. Директна као и увек, гледајући га право у очи, са осмехом који је говорио више од хиљаду речи, ставила је до знања да је приметила његову смушеност:
– Нисте ме очекивали овакву?
Седела је у фотељи наспрам њега, што се Николи у том тренутку учинило да му одмах ставља до знања да жели дистанцу. Али такав њен положај је могао да значи и њену жељу да му стално буде пред очима. Није био сигуран шта да мисли. Њена тесна хаљина, припијена уз тело, оцртавала је све њене облине, једре бутине и два набрекла нара која су му распаљивала машту иако је покушавао да такве мисли одагна из главе.
Дуго су причали, кафу нису ни помињали када је он позвао да седне поред њега да јој покаже слике из телефона које је направио приликом њиховог „заједничког“ излета. Зои је нагло устала, али уместо да седне поред њега замолила га је да је одвезе до њеног аута који је паркирала мало даље. Био је затечен таквом реакцијом, помисливши ипак да је тако можда и боље. Али, када су стигли кратко је рекла – возите право, лепо ми је да причам са вама. Никола ни сам није знао колико је возио и куда је све прошао, полако је почео да се спушта и први сумрак када је коначно оставио поред њеног аута. Ништа му није било јасно међутим, као искусан мушкарац, бар је тако мислио, осетио је да се нешто дешава у Зоиној глави. На његово изненађење није дуго чекао на одговор. Сутрадан, када се вече већ спустило, зазвонио му је телефон. Са друге стране била је она.
Јесте ли код куће, хтела бих да се видимо, ако и ви желите, у једном
даху је изговорила Зои.
Прижељкивао је овако нешто, али је и поред тога био изненађен. Прошло му је кроз главу да би због Емилије требало да одбије али је само прозборио – дођи.
Зои је донела неке колаче за које је рекла да их је сама спремала. Попили су по чашу вина када је изненада села поред њега и затражила да види оне слике из телефона. Овога пута је била у широкој цветној хаљини која је док је седала поред њега случајно или намерно открила њене голе бутине више него што је и у машти могао да пожели. До тог тренутка, иако је безброј пута сретао у кући њене маме, никада није ни помислио да је погледа као жену. За њега је била само дете које одраста пред његовим очима. Али, у међувремену, она се приближавала тридесетој па је ваљда и то допринело да је овога пута одмери од главе до пете. Док су гледали слике, њихови образи су се толико приближили да Никола није ни стигао да реагује а већ у следећем тренутку је осетио жар њеног језика. Дуго су се љубили, лагано јој је повукао хаљину преко главе. Испод је имала само гаћице које су такође склизнуле низ њене бутине. Зои је вриштала као да јој је први пут и само је на моменте успевала да каже – шта ми то радиш..!
…Отишла је под туш, навукла хаљину и нагло отишла. Само што је ушла у своју спаваћу собу, послала му је поруку – ово ми до вечерас нико није радио као ти.
Никола је знао да су обоје доживели нешто посебно, али га је мало изненадила њена порука и обраћање са „ти“. Знао је да ово неће бити и њихово последње вече али се питао куда ће их то одвести!
Раде Милосављевић
