Циљ ове акције је што је могуће више у модерном добу усмерити децу и омладину са екрана на папир. Многима се ова акција чини као Сизифов посао, јер тешко је децу која су “рођена са телефонима” усмерити ка књизи. Нови век је донео и дигитализацију књига и писана реч се лако може наћи у дигиталном, а не само у штампаном облику. Професорка лингвистике Наоми Барон изнела је чињенице из научно-истраживачког угла зашто папир има предност над екраном. Последњих година, а поготово током пандемије, многи професори су престали да задају задатке из штампаних уџбеника. Уместо тога окренули су се дигиталним текстовима. Зашто треба дати предност папиру, шта су показала истраживања. Док читамо на екрану концентрација је смањена, склони смо конзумирању забавних садржаја, односно свега што одвлачи пажњу од главне теме. Уколико је потребно прочитати текст који садржи неколико стотина речи или више, учење ће бити успешније ако је тај текст на папиру, него на екрану. Предност штампане речи долази до изражаја пре свега када је требало поставити једноставније задатке испитаницима попут идентификације главне идеје у одломку за читање или извођење закључака из текста. Читање штампаног текст је такође повећало вероватноћу присећања детаља попут која је била боја косе одређеног јунака из текста. Интересантно је да студије показују да сами студенти претпостављају да ће добити боље резултате на тесту ако су читали дигитални материјал, а заправо на тестирању имају бољи резултат када су читали штампани материјал. Још једна од ставки која је важна кад је у питању читање штампаног текста је то да људи често повезују своје сећање оног шта су прочитали са оним у ком делу књиге се то налази. Важно је код ове теме поменути и ментални сегмент. Свакодневна употреба друштвених мрежа довела је до површности читања и до лаког губљења фокуса. А уз све то префикс “друштвени”, када говоримо о друштвеним мрежама, је дискутабилан. Неке су све, само не друштвене. Акција “Узми књигу”, имаће разговоре са стручњацима из области просвете, здравства, науке, културе, спорта …, округле столове, телевизијске емисије, наградне игре … Дакле идите у библиотеке, школске, градске, општинске, народне и узмите књигу, читајте и Јована Јовановића Змаја и Ханс Kристијан Андерсена и браћу Грим и Нушића и Пушкина и Десанку Максимовић и Хомера и Ђуру Јакшића и Дучића и Црњанског и Kамија и Толстоја и Марк Твена и Џек Лондона и Шекспира и Иву Андрића и Kоеља и Сервантеса и Гетеа и Стерију Поповића и Његоша и Домановића и Игоа и Петефија и Војислава илића и Волтера и Алексу Шантића и Чехова и Јесењина и Золу и Лорку и Хемигнвеја и Ибсена и Мопасана и Исидору Секулић и Сартра и Петра Kочића и Бодлера и ДИС – а и Исаковића и Брехта и Kиша и Албахарија и Kовачевића и Бобић Мосјиловић и Џојса и Борхеса и Хесеа и Павића и Лалића. Позивамо све који ову акцију сматрају позитивном и желе да учествују да нам се придруже, а наш мејл је srpskopero@gmail.com. Портал “Српско перо” је и део Књижевног фестивала “Српско перо” који траје већ 38 година.
Редакција
