Овом приликом Вам представљамо нове песме Радета Шупића. Овој млади и талентовани песник победник је 38. међународног књижевног фестивала “ СРПСКО ПЕРО“.
НЕКО
Неко је залепио нечију
трепавицу
на првој страни књиге
Неко се пробудио на туђем
пристаништу
и ту се зауставио у времену
Неко се угасио у новембру
да би постао
тумач светлости
Неко је подигао све храмове
а ништа
о храмовима није знао
Тај неко
познанику је препричао ову песму
и осакатио је лошим памћењем
осакатио кажем
али песма наставља да
живи
ПЕСНИЦИ
Подносите ли ватру туђег слова
или се ватре
плашите
Разумете ли воду
којом гасите властиту жеђ
видите ли слепило
где су некада стајале
очи
Зар ико од нас
мисли својом главом
ви ћете више књига прочитати
ја ћу више написати
ко ли је
тужнији
ТАЈНА МУЗЕЈА
Где се сада налазиш
питање је за космонауте
јер археолози никада неће наћи
твоје кости
доцртаћу очи слепој улици
да би она гледала слепе
испред себе
теби нећу доцртавати ништа
осим сунца
умрла си а још не знаш како
умрла си а још не знаш због чега
Мора да је смрт жељна тебе
као и ја
али срећом
имам две руке као у претходној песми
и могу те оживети
за неколико хиљада
година
БОЖАНСТВЕНА ПОЛУПОЕЗИЈА
Трудим се да не обележавам
свакодневне тренутке
које ћу за месец дана изгубити у архиви
око ми је сведок: Локални продавац кокица
исписује историју
фебруар је
цветови излазе из грана
врапци распевани
као да је крај зиме
на вестима неће јавити тајну
на вестима неће јавити ништа
неко се поново убио
и срећом завршио
у мојој песми
СТВАРАЊЕ АДАМА
Да се нисмо упознали сада
додирнули бисмо звезде тек после смрти
на рубовима писарнице
или времена
када је стварност избегнута
а ми срећно закопани
Овде ствари теку лошије него што се мисли
ватра остављена на почетку судбине
тако је лако бити у антологији
тако је лако писати песме
подобне за пластични глобус
неке друге ноћи
ОБЕЋАНОЈ ЗЕМЉИ
Докле год се будемо сећали
поруке се неће мењати
градови ће нестајати
љубав остати непримерено иста
Ми саграђени од делова једног тренутка
као утопљеници
који не знају шта је то смрт
сви ће остати недоречени
и море и земља и пут
а тако расути по целој нашој кожи
са назнакама
боље прашине
Избор из књиге „ Апологетика писарнице“ (2024.)
