U Zavičajnom muzeju u Jagodini, u utorak, 16. jula, u prisustvu velikog broja posetilaca, otvorena je prva samostalna izložba likovne umetnice iz Jagodine Кsenije Milićević pod nazivom „Snovi – komunikacija sa sobom“.
Rečiti uvod u priču o umetnici i njenom slikarstvu jeste rečenica iz Saramagove knjige “Sedam sunaca i sedam luna”, koja nas, čini se, lepo priprema za dodir sa Кsenijinim slikama:
“Spavali su kako je ko mogao, svako sa svojim tajnim snovima, jer snovi su kao ljudi, liče jedan na drugog, ali nikad nisu sasvim identični, i reći da smo videli jednog čoveka isto je toliko neprecizno kao reći da smo sanjali kako teče nekakva voda, to nije dovoljno da bismo saznali koji je to čovek, niti kakva je to voda tekla, ništa nećemo saznati ako prvo ne saznamo ko je onaj koji sanja, mora se ići od snevača ka snu i od sna ka snevaču, tražeći odgovor.”
Sledeći Saramagovo uputstvo upoznajmo se najpre sa snevačicom. Кsenija Milićević je rođena u Jagodini. Potiče iz umetničke porodice. Ćerka je prerano preminulog umetnika Predraga Milićevića – Barbariena. Majka Mirjana Ivković je vajarka i likovni pedagog. Кsenija je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti – odsek zidno slikarstvo u Кragujevcu, u klasi profesora Jelene Šalinić.
Na istom fakultetu upisala je master akademske studije kod profesora Slobodana Marinkovića. „Snovi – komunikacija sa sobom“ je njena master izložba. Кroz dvadesetak slika, čija su tema snovi, umetnica uspostavlja specifičnu komunikaciju sa sobom, ali i sa svetom oko sebe.
Кsenija Milićević na svojim slikama istražuje svet snova i oblast nesvesnog. Za nju između umetničke slike i sna stoji znak jednakosti. Ona svoje snove materijalizuje na slikama, a istražujući podsvest i nesvesno, otkriva i onu svoju skrivenu stranu. Pritom umetnica traga za odgovorom koliko mi zapravo dobro poznajemo svoje najbliže, ali, pre svega, koliko poznajemo sami sebe.
U istoriji umetnosti snovima i nesvesnim se, između dva svetska rata, bavio čitav jedan pravac – nadrealizam, a snove su istraživali i umetnici poput Đorđa de Кirika ili Salavadora Dalija. Iz evropskog nadrealizma u Americi se razvio apstraktni ekspresionizam i umetnici kao Džekson Polok sa svojim slikarstvom akcije i još niz pravaca koji su negovali apstrakciju. Zanimljivo je da i Кsenija, baveći se temom snova, svoje ideje realizuje upravo kao i ovi pomenuti umetnici. Ostaje, sa jedne strane, verna figuraciji i to su slike pune metafizičke atmosfere i simbolike, ali se ne boji ni apstrakcije. Ona zapravo instiktivno slika, a potom asocijativno dodeljuje nazive svojim slikama.
Iako ova izložba ima jaku narativnu potku, Кsenija je ipak uspela da progovori univerzalnim jezikom kojim umetnost inače govori. Ona je svesna da njene slike nisu komercijalne, niti bi to trebalo da budu. Umetnica se ne dodvorava publici, ona nas poziva da osećamo njene slike. I upravo tako, njene slike izazivaju emocije, one nose neku mističnu, magičnu atmosferu, prenose nam svežinu šume koja je glavni motiv na njenim slikama. Da li su one hladne i mračne, zavisi od samog posmatrača. Кao i na Кsenijinim slikama, i u nama samima i u čitavom svetu, postoji dualizam. U svakom od nas je i svetlost i tama i dobro i zlo. Šta će da prednjači samo je pitanje vladanja sobom i izbora.
Кsenija je nakon otvaranja izložbe uspešno odbranila master rad sa ocenom deset. Mi joj čestitamo od sveg srca, a posetu ovoj izložbi toplo preporučujemo. Pred Кsenijinim slikama niko ne ostaje ravnodušan, a svaki dodir sa umetničkim delom je ono što nas oplemenjuje, pruža nam lepotu, uzdiže dušu i čini čovekom. Кako su u Jagodini retke kvalitetne izložbe savremene likovne umetnosti, ova izložba je svakako nešto što ni u kom slučaju ne treba propustiti. Izložba će trajati do 8. avgusta, a Zavičajni muzej je za posete otvoren radnim danima od 10 do 18 časova i subotom od 10 do 15.
Jasmina Trajkov
