Suština svakog sporta ako si aktivan i vrhunski sportista je da izađeš na teren, daš sve od sebe i pobediš protivnika. Kada govorimo o Novaku Đokoviću on je to uradio nebrojeno puta . Po svim kriterijumima on je najbolji igrač belog sporta svih vremena i to ne kažemo mi koji ga volimo zato što je naš, već kaže zvanična statistika njegove impozantne karijere koju ni njegovi najveći oponenti ne mogu promeniti. Međutim po njegovom osvajanju 23. gren slema pojavili su se u svetu opet neki „analitičari“ koji pošto poto žele da umanje njegov uspeh i izvlače neka nesuvisla poređenja kako bi, bar malo, pokušali da umanje značaj njegovog postignuća i nekim samo njima jasnim poređenjima opstruiraju činjenicu da je on najbolji svih vremena. Neverovatno je i to da je zvanična statistika važila od trenutka kada je tenis postao takmičarski sport a jedino sada svi ti rezultati, titule, merenja, dobijaju drugačije tumačenje, što naravno ne može da ospori ništa u slučaju Đoković.
Svedoci smo da se nešto slično događa i na Vimbldonu gde zvanični organizator na sve načine, vrlo perfidno i suptilno nekoliko puta, njega stavlja u položaj početnika, po rasporedu ga ostavljaju da igra poslednji meč, menjaju mu termine, prekidaju meč koji je mogao da se igra još pola sata da bi mu skratili vreme odmora, da bi ga koliko toliko izbacili iz koloseka i pokušali da mu otežaju put ka finalu i nadamo se još jednoj tituli, koja bi zatvorila usta i najvećim oponentima njegovog lika i dela.
Ako možemo da kažemo to smo i očekivali od Engleza kao i onomad od bivšeg premijera Australije i prošle godina od Amerikanaca, a Novak ko Novak, ćuti, igra, pobeđuje i ne komentariše, što verujem i dodatno nervira i frustrira njegove oponente a posebno one iz kolevke belog sporta.
Kada si prvi normalno je da svi tvoji protivnici imaju želju da te pobede, nije normalno da ponekad i organizatori turnira to podjednako žele kao i tvoji suparnici, ali u svemu tome najviše imponuje što svestan svih manipulacija i u tim trenucima ne reaguje, Novak gospodstveno i smireno sve prihvati sa osmehom i uvek uzdignute glave ode sa terena.
Milan Jakovljević
