Tesla je izbegavao društvo žena i neobično se plašio svih oblih predmeta, ponajviše bisera. Zovem se Biserka, osoba sam ženskog pola i često nosim perlast nakit, da sam kojim slučajem bila Teslin savremenik, ovaj veliki naučnik izbegavao bi me u širokom luku i verovatno bi imao svoje ozbiljne razloge za takvo ponašanje.
Kada govorimo o Tesli, ne možemo priču svesti na nivo tradicionalnog i elementarnog. Tesla je žene smatrao štetnim za svoj naučni rad, one bi u njegov život unele zahteve vezane za egzistencijalna pitanja, a to bi ga, po svoj prilici, odvojilo od traganja za novim idejama i pronalascima. Ovo bi samo bio pokušaj da se na racionalan način odgovori na Teslino shvatanje uloge, koju žena zauzima, ali krajnje netačno. Teslin um je vanvremenski i vanprostoran, oslobođen konteksta i kao takvog ga treba posmatrati.
Sve stare paganske religije od grčke, rimske, slovenske, keltske… uče da je žena veza sa zemaljskim, a muškarac sa nebeskim. Zemlja predstavlja sve ono što je preživljavanje, egzistencija, plodnost, rađanje, dom stabilnost, baza, statičnost. Nebo simboliše slobodu, učenje, znanje, ideje, vizije, kretanje, misli, duhovnost. Tesla je čitavog života težio da dosegne taj uzvišeni muški princip. Svesno se odrekavši svega zemaljskog uspeo je da dodirne nebo, u duhovnom smislu, možda više od bilo kog čoveka. Za visok nivo razvoja svesti potrebno je veliko odricanje i potrebne su velike žrtve. On se, u ime toga, odrekao onog dela sebe koji voli i žudi. Težio je da se u potpunosti odvoji od ovozemaljskog, prolaznog, instiktivnog, materijalnog, telesnog dela svog bića.
Tesla je sate provodio zagledan u nebo, posebno je uživao tokom velikih grmljavina dok se nebeski elekrticitet gromoglasno praznio. Kada bi munja u prirodi manjkalo, sam bi ih stvarao u svojoj laboratoriji. Postoji mit koji govori o tome, da je jedino žensko biće sa kojim je Tesla imao emotivnu vezu, bila bela golubica, koja bi svakodnevno doletala na prozor Njujorker hotela u kome je živeo. Da li je ova priča o golubici istinita, nikada nećemo saznati. Ja intuitivno verujem da jeste. Golubica simboliše duhovno, božansko, uzvišeno, tome nas u prvom redu uči hrišćanstvo. Kažu da se on sa njom odnosio sa puno ljubavi, kao i ona prema njemu i da je to sobaricama ličilo na brak, sve dok jednog dana nije doneo odluku da je preda kuvarima hotela, koji su mu je pripremili u vidu ukusnog obroka. Ovo izaziva šok, ali samo ako tumačimo iz našeg konteksta. Ne zaboravimo da se radi o velikom nesagledivom umu. Verujem da je u pitanju bilo nešto dublje i nedokučivo, neka vrsta rituala, večnog sjedinjavanja, dokaz vanvremenske i vanokvirne ljubavi. Ljubav van okvira, van stega, van predrasuda je jedina prava ljubav, zar nas moderne društvene tendencije ne uče tome.
Tesla je u svojoj sobi Njujorker hotela, 3337 preminuo na Božić pre osamdeset dve godine, u vreme dok je Drugi svetski rat uveliko buktao Evropom, ali sećanje na njega je potpuno sveže i živo. Prošle godine sam imala tu srećnu privilegiju da posetim hotel koji je bio njegov dom. Dovoljno je bilo napomenuti osoblju hotela da smo iz Srbije i oni bi ljubazno pokazali spomen sobu posvećenu ovom velikom naučniku. Čitava atmosfera unutar hotela je takva da imate osećaj da je vreme stalo, u nekim tridesetim godinama prošlog veka i da se nalazite u vremenskoj kapsuli koja vas je za tren odvela u taj period. U spomen sobi, između ostalog, nalazi se i Teslin portret sa belom golubicom, njega je naslikao Dragan Malešević Tapi. U Njujorku, u Zapadnoj 40. ulici postoji Nikola Tesla Corner, u neposrednoj blizini Brayant Park, u kome je naučnik voleo da provodi vreme hraneći svoje voljene golubove.
Tesla je bio srpski Njujorčanin, kosmopolita, osoba koja živi u kolektivnom sećanju ljudi. Tesla je ono najplemenitije što je srpsko biće moglo da iznedri.
Biserka Jakovljević, psihoterapeut
