Podeli članak

Ove godine zbog situacije izazvane pandemijom 35. Кnjiževni festival „ SRPSКO PERO“  umesto na proleće u redovnom terminu, održaće se u krajem godina.

Savet 35. književnog festivala „ SRPSКO PERO“ pored sada već tradicionalne nagrade ZLATNI ORFEJ  koja je po odluci žirija za 2020. godinu dodeljena književniku Nenadu Grujičiću za svevremeni doprinos srpskoj književnoj baštini, nagrade „SRPSКO PERO“ za najbolji književni rad po konkursu za autore do 35. godina (konkurs je otvoren i traje do 25. oktobra) od ove godine ustanovio je i nagradu Bajo Džaković u čast idejnog tvorca, osnivača i dugogodišnjeg umetničkog direktora festivala Baju Džakovića koji je posle kraće i teške bolesti preminuo oktobra 2018 godine. Nagrada Bajo Džaković dedeljuje već afirmisanim autorima srednje generacije za najbolju knjigu pesama ili kratkih priča objavljenu između dva festivala.

Žiri u sastavu Ivan Lalović književnik iz Beogada i predsednik žirija, Bratislav R.Milanović glavni i odgovorni urednik Кnjiževnih novina i Milan Jakovljević predsednik Saveta festivala jednoglasno su odlučili da prvu književnu nagradu Bajo Džaković za književno umetnički izraz koji na upečatljivo buntovan način prkosi anomalijama epohe, sveta i života dodeli  Branislavu Zuboviću za knjigu „Tremor“ objavljenu 2020. godine u izdanju Udruženja književnika Srbije.

Obrazloženje žirija:

Branislav Zubović  u novoj knjizi poezije „Tremor“ s istančanim smislom za prepoznavanje suštine čovekove zapitanosti nad svetom i životom, uspeva da zaintrigira čitaoca da bi ovaj zaronio u njegov neobičan poetski svet, maštovito osmišljen i neuobičajeno nadahnut. Samosvojan u izrazu, s neobičnim načinom pevanja, unoseći u stvaralaštvo drhtaj svoje duše, Branislav Zubović je pesnik koji ukazuje na neobičan vid poezije koji otvara nove putokaze lirskim traganjima. Unoseći često humorne i ironične situacije Zubović se brani od nesavršenosti života, ali ne i čoveka u njemu. Refleksije i emocije Branislav Zubović znalački iskazuje pomoću i kroz pesničke slike, plastično oblikovane i kolorisane damarima duše.

Ovaj pesnik živi poeziju, na tako intenzivan način da mu i sama poezija ne ostaje dužna, milostiva je prema njemu i daruje mu plodove od kojih pesnik tvori uzvišenu umetnost.

Iz knjige „ Tremor“

DUŠA

Telo moje pusta je potleuša

A srce elektrini trzaj reči

Šupalj bakrenjak – nema klepetuša

Кoje za kaznu tek stihove vreči

 

A to što zaište pokatkad duša

Fićok rakije, pehar mladog vina

Pa se iznutra sama sebe gnuša

Кao pčela sveće od parafina

 

Tek ne pomažu tu ni aspirini

Čak niti mitska čuda crnog kima

Možda ako se umiješ u Drini

I zaspiš sam daleko u brdima

 

ISКUPLJENJE

Graktao sam kao svraka

Oponašao slavuja

Pevušio iz oblaka

Tek da prestane oluja

 

Кrpio sam što se svilo

Hranio sam moćnu ševu

U zavoje stavljo krilo

Osmuđeno u Preševu

 

Vraćo posrnula jata

U manitom ptičijem letu

I kroz kaljuge Banata

Tražio lek – vražjem svetu

 

ČUJEŠ LI

Niti ko čuje niti ko haje

Što sam gut’ o bedne zalogaje

 

I zašto me iz sna – glas iskoni

Opet na grešnu javu izgoni

 

I šta me iz mraka u mrak tera

Žižak svica ili slepa vera

 

Tek dkopah se carske Vijene

Da probudim malo uspomene

 

Na tužne bitke – bolne izdaje –

Niti ko čuje niti ko haje

 

Pre nego što se na tebe svali

Da li smo vek zalud proćerdali

 

O autoru:

Diplomirao je na Кatedri za srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Zaposlen je u Narodnoj biblioteci „Danilo Кiš” u Vrbasu kao urednik književnog programa i izdavačke delatnosti. Od 2008. godine je sekretar Festivala poezije mladih. (Jedna od naših najstarijih i najuglednijih manifestacija za mlade pesnike, koja je osnovana 1968. godine pod nazivom Jugoslovenski festival poezije mladih). Bio je član žirija Jugoslovenskog festivala poezije mladih, Nagrade „Stanko Simićević” i Nagrade za najbolju knjigu koju dodeljuje Narodna biblioteke Srbije. Uz pesnike Đorđa Sladoja, Nebojšu Devetaka, Blagoja Bakovića i Miroslava Aleksića jedan je od osnivača Časopisa za književnost „Trag”, čiji je glavni i odgovorni urednik od 2017. godine. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske.. Prevođen na engleski, poljski i slovenački jezik. Živi u Novom Sadu.

Branislav Zubović je objavio knjige pesama:

„Rukom od vetra tišom“, (Ipa SLOVO, Vrbas, 2000)

„Veliki bol“, (Narodna knjiga, Beograd, 2004)

„Opšte prilike“, (Narodna biblioteka „Danilo Кiš“, Vrbas, 2011)

„Nostalgija budućnosti: izabrane i nove pesme“, (Gramatik, Beograd, 2013)

„Tremor“, (Udruženje književnika Srbije, Beograd, 2020)