Самоуки визионари Србије
Уторак, 27. марта у 19 часова
Кућа Краља Петра Првог
Васе Пелагића 40, Београд
У уторак, 27.марта у 19 часова у Кући краља Петра Првог биће отворена изложба слика и скулптура из ризнице Музеја наивне и маргиналне уметности, под називом: Самоуки визионари Србије. Четрдесет експоната симболично представљају метафору континуитета развоја ове врсте уметности код нас, почев од тридесетих година 20. века до данас. Аутор изложбе је Нина Крстић, музејски саветник.
Опширније:
Уметност самоуких визионара Србије
Нина Крстић
Одувек јепостојао раскорак, као што постоји и данас, у препознавању и потпуном прихватању нових облика ликовног говора и нових естетских вредности. Било је потребно одређено време да се стекне поверење у квалитет дела и да се извесни елементи продора у ново институционално учврсте и несметано јавно заживе. Био је неопходан континуитет читавог низа пресудних догађаја.
Најпре се појавио период налета модернизације, изградње земље и стављање улоге традиционалног у други план, сеобом сеоског становништва у градове и тежњом људи који су напуштали огњишта својих предака да сачувају од заборава своје обичаје, порекло. Романтичарским идејама да уметност не треба да буде само привилегија елите, већ да њоме могу да се баве и људи из најширих друштвених слојева, створени су основни постулати феноменологије духа наивне уметности у Србији. Лучоноша ове идеје, и један од највећих афирматора уметности самоуких у Србији и иностранству, тих деценија био је Ото Бихаљи-Мерин, идеалиста, есејиста, револуционар. Оснивање институције јединствене на Балкану – Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини, 1960. године, у време експанзије уметности самоуких на простору тадашње Југославије, свакако да је било од пресудног значаја с обзиром на атмосферу која је владала у друштву које је деценијама уназад стварало митове о слободи уметности и лепоти, стварањем осећаја уверености код публике да је уметност нешто што могу стварати само образовани професионалци, а да је свака необразована активност сумњива или неподобна.
Као национална институција заштите наивне и маргиналне уметности, МНМУ је континуирано истрајавао у борби да уметности самоуких визионара пружи целовиту заштиту, преносећи праву слику о њеној суштини и правој уметничкој вредности, разграничавајући је строгом селекцијом и јасним критеријумима од других области неакадемског стваралаштва – области аматеризма и дилетантизма. Након више од пола века борбе на том путу, организовањем близу седам стотина изложби у земљи и иностранству и исто толико издатих публикација о најзначајнијим уметницима и феноменологији духа њихове уметности, расветљене су укорењене недоумице и заблуде везане за специфичну област уметности самоуких визионара, уметника сирове визије, аутсајдера, неопримитивиста. Данас је, захваљујући томе, и у ширим круговима ликовне публике много присутнија свест о изузетном уметничком потенцијалу, високим ликовним дометима и истинитој креативној стваралачкој енергији највреднијих дела, интензитету који артикулише њихов аутохтони свет идеја.
