Podeli članak

( Поводом обележавања Дана сећања , на све страдале и прогнане , у операцији

‘’Олуја ‘’ 4. августа 1995. године)

Овде се не чује песма славуја , само јаук и лелек крвавих олуја ,

из дуге колоне тракторских приколица , у њима босоноги ,

старци и деца , ридање избеглица , који ни мрава нису згазили ,

а крвници су им огњиште спалили, житнице , сена , штале ,

једним хицем са земље збрисали безброј српских породица ,

кидишу на Србе и још се хвале , ловом на недужне српске главе .

Ни једна олуја није нечујна , кровове скида , дрвеће чупа ,

ко мутна река када покуља , када захуче и кад заурла

и каменчић из речног муља заљуља , урличе као слонова сурла ,

а рата вулкан када прокуља , док копајући раке их рука не зажуља ,

док носи некуд та речна струја , колоне изгладнелих избеглица

из тракторских приколица , икону Светог Николе заштитника путника

још тиши шапат – Алилуја , молитву изганика …

Ко од утвара да их сачува , од авети прошлости , крвавих олуја …

Каква те крвава колевка заљуља , кад крвожедници су ти кућу спалили ,

бичевала те погледом стоглава гуја и Сунца залазећег траг лелујав ,

из огњишта твог сад коров буја , олуја у олуји телом проструја ,

знали су о томе и твоји преци , ‘’србосеком ‘’ очи кад вадише деци

и кад те августовско пржило Сунце , и кад живима чупаше срце .

Отргли су ти од сисе чедо , убијали на спавању жене и старце ,

приносећи жртвенику демонском , клали ко вукови недужне јагањце,

у освит самог зориног руја , маљем и секиром на Православце .

пререзани вратови и гркљани и порука јасна : – Чик , остани,

овде ни коров више не буја , где ветар крвљу капље

у тромеђама крвавих олуја …

И негде у даљини се залелуја дечија пелена , без дечијег плача ,

безгрешна дечија анђеоска лица из колоне тракторских приколица ,

сахранице их негде крај пута , под прво дрво , без парастоса и опела ,

где нема грлице , нема ни врапца , чак ни хука сова јастребача ,

Крвава Олујооооо !, Стоглава гујо у недрима Срба ,

које сте клали, силовали , имања им отимали, убијали

и прошли без осуда , уз шампањац прослављали прогон људи

и послали их или у јаму , или у Јасеновац или на пут за- никуда ,

у масовну гробницу , своју костоломницу погану крв предака

и таленат за убијање Срба , свака вам рука гиљотина ,

са ‘’ србосеком ‘’ чека за клање …, хиљаде мученика ….

Са земљом сравнили српске куће , убили старца и унуче ,

крвавим бујицама односили из гнезда птиће ,

полумртве, изгладнеле сенице и цариће ,

цепали им крштенице и умрлице …

Вратиће Божја Сила мером истом ,

кад двадесет хиљада муња запара небо чисто

и још десет пута толико , за сваког прогнаног и убијеног

и данас дан копља се ломе и узври сећање на те колоне ,

пелине горке , што расточе кожу и спрже очи ,

ко злостављање и прогон Срба , који кренуше из даљине ,

где их касапише те мрцине , сипајући на ожиљке и ране

соли и соне киселине , скривајући од Руке Правде ,

сав чемер прогнаних , крваве истине .

Зар жигосање и прогон Срба , злочини против човечности , без пресуда ?

човечанство превара и заблуда …

Србе сте због Србице и ћирилице , у кречане , логоре , гасне коморе ,

бодљикаве жице , зар геноцид над Србима цело столеће , да прође без оптужнице ?

Олуја крвожедних и покољ Срба , у масовне гробнице кад су их трпали ,

српске трагове затирали , колоне из којих су оца и сина ,

ћерке и мајке черечили , гранатирали на Петровачкој цести

и мохахињу у Христу сестри , каменовали до бесвести ….

Олујом на олују док избеглице из колоне смрти ћуте ,

а букаџије крваве пирове прослављају ,

клали су Србе као овце , прослављајући олује , бљеске и Јасеновце .,

смрскали им лобање , каменом ил коцем ,

убијали синове , сестриће , синовце , а осуђен за масакре није нико ,

ни што су ровокопачима земљу ископали ,

Србе под аутопут закопали и асфалтом их забетонирали …

Крвава олуја не доноси песму славуја , већ пререзане вратове

крваве руке до лаката џелата , нерођену децу из утроба мајки вадили ,

још од Јасеновца , од људи сапуне правили , у логорима смрти ,

у земљи месара , где се куну у фратра и не постојећу Госпу из Међугорја ,

превару столећа , научили да лажу и крваве трагове покажу ,

онима чија су имања преотели , над сузама туђим весели .

Над јауком мученика срећни …. Над јамама убијених – невешти …

Вуку им се крвави трагови , не плаше се ни Неба ,

одакле их 20 килограма људских очију ‘’ србосеком ‘’ извађеним ,

девојачких плавих очију , ископаних живим бићима ,

из котарице од врбовог прућа , небеске висине . сад им очне дупље ,

кад су и прецима убијали чеда , кад су Србиславу убили и птића ,

прослава злодела коштаће још скупље , кад открију се Вишњег сведочанства .

Величајући злочин против човечности , славећи Јасеновце и олује ,

гледају их извађене српске очи , ‘’ девојачке плаве очи за Анту Павелића ‘’,

које њихови преци ископаше , певајући химну смрти …

И сад их те очи гледају са Неба , јер олуја Неба крвожедне вреба ,

кукавице што голоруке касапише , да им се траг затре , да их нема више

и у њихове се куће уселише …

Крвава олуја не доноси песму славуја , иза колоне тракторских приколица ,

дечије ципелице и крст направљен од грања , у време бежања од Србоубица ,

неиспијена флашица млека , ветар од лелека ,

злочинци славе , своју прошлост дечијих убица , палаца стоглава гуја .

Не стиде се јама , ни Јасеновца , преноше мржњу на сина са оца ,

да Србима нађу новог гониоца ….

Српска крв , рујно им винце , док славе Павелиће и Степинце .

Нико не осуди монструме ‘’ србосека ‘’ што утробу вадише из живог детета ,

што клаше ко касапи песмомире , што се уз Јасеновце повампире ,

нудећи свету превару века , ‘’ крваву олују без лелека ‘’,

ко лажну госпу из Међугорја , прослављајући крваве пирове ,

стали су пред олтар самог демона , свога Господара Злотвора .

Куда прође ‘’ крвава олуја ‘’ ту замукне и песма славуја ….

Славица Јовановић новинар и књижевник

из књиге ‘’ Србислава Светогорска ‘’ 2018, године