Ono u čemu su saglasni i stručnjaci i Evropska komisija, jeste da je jedinstveno vreme definitivno bolje rešenje od pomeranja kazaljki dva puta godišnje.
Međutim, smatra se da je, ako se već bira, za podneblje Srbije pogodnije zimsko računanje jer je prirodnije dok je letnje, zapravo, uvedeno pre 35 godina, kada se mislilo da će letnje vreme omogućiti neke uštede.
Stručnjaci objašnjavaju da će, ako „na snazi“ ostane letnje računanje vremena, u Srbiji 1. jula svitati u 5 ujutru i obdanica će trajati do 20.30. Međutim, u slučaju zimskog računanja, obdanica će trajati od 4 do 19.30, pa će onaj ko ustaje u 7 prespavati tri sata dnevnog svetla. Suština je u dve opcije: letnje vreme – neprirodno ali sa više sunca, i zimsko – prirodno, ali sa više mraka.
Uzimajući za primer 1. decembar, po zimskom računanju vremena obdanica traje od 7 do 16 sati, što bi bilo pomereno od 8 do 17, ako bi se računalo po letnjem modelu.
Period od nekoliko dana adaptacije nakon pomeranja kazaljki, negativno utiče na ljude, pokazuju neka istraživanja stranih stručnjaka.
Stanovništvo biva dekoncentrisano, umorno, mrzovoljno, a time i manje produktivno, čak je zabeležen i veći broj saobraćajnih nesreća.
Period adaptacije je individualan: od par dana do dva meseca. Međutim, korišćenjem jedinstvog vremena ove neprijatnosti bi bile izbegnute.
