др Владимир Радојковић неуропсихијатар
Ми, рођени у 20-ом веку, смо своја знања скупљали из штампаних материјала. Био је изазов наћи потребну информацију,сакривену у безбројним страницама безбројних књига. Престижно је било прочитати књигу коју нико у окружењу није нашао. Била је то нека врста изазова, такмичења. Награда за „одличан успех и примерно владање“ била је књига.
Књига је предмет који буди радозналост у посматрачу. Од наслова и
корица књига, до квалитета корица, избора папира и слова. У свету
материјалних ствари који нас окружује, постоје књиге са вишемилионским вредностима, штампане у малом тиражу и раскошном опремом. Мислим да садржај књиге у себи носи много веће богатство. Књигу вреди прочитати ако ће те у њој наћи једну једину реченицу која вам даје одговор на вечито питање које вас мучи.
21-и век доноси електронске медије, а са тиме и електронске књиге. У
помагалу названом „киндл“ постоји цела библиотека. У овом „таблет“
рачунару, намењеном читању, могуће је поставити позадину тј слику папира који желите, осветљење, облик и величину слова, “прелиставати“ књигу превлачењем прстом по ивици екрана. Дивно. Модерно. Доступно.
Заједничко за оба облика писаног материјала је ЧИТАЊЕ.
Читање књиге гради вашу машту. Машта обогаћује ваш дух. Постајете
богатији, а то богатство у речима, појмовима,побољшава ваше разумевање света. Гради се и зида самопоуздање. Упознају се нови светови, другачије културе.
Гледање филма или серије свакако даје информацију која нам је
потребна. Покретне слике представљају машту и визију редитеља. Глумци на свој начин доживљавају ликове које глуме, по смерницама режисера, уклапајући се у његову визију приче коју прича. То је туђа машта, нечија друга визија и креација. Читајући књигу ми постајемо креатори, режисери, на неки начин ствараоци сопствене визије приче коју слушамо.
Показивање (испољавање) аутентичних емоција. Често чујем од пријатеља и познаника како их мучи стрес, наслови у новинама, бомбастичне вести о трагичним догађајима. Недостаје им разговор са паметним људима.
Паметни људи су писали књиге,што упућује на то да је читање књиге у
ствари дружење са паметним људима,са неким ко има шта да вам пренесе,да вас научи и на неки начин просветли. За сваког човека постоји књига која га чека да је прочита! Са читањем тrеба почети што раније.
Ритам прелепих дечијих песмица могу бити диван ритуал вечерњег
успављивања малог детета.В ишеструка корист – блиска особа размењује
емоцију и причу са дететом. Ствара се дивна емотивна веза,а касније само
дете доживљава као део игре. Памти лепе речи и смирај дана у сигурном
окружењу.
Мобилни телефон са цртаним јунацима, свакако звучи занимљивије од
читања детету. Много је једноставније за било коју старију особу да своје дете окупира техником,да би нашао неког временског простора за себе… Велика замка се полако скупља, где у будућности настају проблеми…
Знам да овај текст звучи анахроно, далеко од савременог света, од
тржишне економије, различитих друштвених уређења која се сва своде на
исто, свакојаких империјализама…али из наше прошлости пребогате
изванредним људима, ја бих текст завршио речима нашег предоброг Доситеја Обрадовића. „КЊИГА,БРАЋО,КЊИГА,а не звона и прапорци!!“
