Napustio nas je naš poznati i voljeni roker Bora Đorđević. On je nesumnjivo jedan od najznačajnijih savremenih umetnika, srpski Bob Dilan, autor pravih umetnčkih remek-dela. Ovih dana, po društvenim mrežama, gotovo svi objavljuju ponešto o njemu, pa rekoh i ja da izvadim iz ormana neku staru kolumnu. Više mojih tekstova nastalo je pod namernim uticajem Borinih stihova, koji bi pevali o ljubavi, patnji, o različitim egzinstencijalnim problemima i sociološkim fenomenima. On je između ostalog bio odličan psiholog i pedagog.
Ovom prilikom pokušaću da istražim jednu društveno-psihološku pojavu, koja se često može pronaći u njegovim stihovima. U mnogobrojnim tekstovima on govori o vezama kratkog daha ili o ljubavi za jednu noć. Tema se provlači što implicitno, što eksplicitno i možemo je pronaći kroz njegovo celokupno umetničko stvaralaštvo. Recimo, u pesmi “Evo ti za taksi” govori o svom tom beznađu veze koja se jedino zasniva na seksualnom podvigu i to iz krajnje iskrenog, autentičnog, sirovog, muškog konteksta.
Kada govorimo o vezama za jedni noć moramo imati na umu da one to zaista nikada nisu i ne mogu biti.
Seksualno-emotivan odnos sa drugom osobom je najintimniji deo nas i svaka veza, ma koliko se na prvi pogled činila površnom i nebitnom, ima mnogo više odjeka na naš život od onog što možemo i da pretpostavimo. Takvo jedno iskustvo u svakom slučaju predstavlja nas same i utiče u znatnoj meri na naš osećaj samopoštovanja. Ne može se pobeći od sadržaja koji će na određen način trajno i nesvesno obojiti i sve ostale seksualne i emotivne odnose u našem budućem životu.
Fizički, psihološki, emotivni i relacijski aspekti jednog odnosa teško su odvojivi i najčešće predstavlja jednu kompaktnu celinu. Ako prema aktuelnoj osobi ne gajimo ljubav, simpatiju, prijateljstvo, sasvim je sigurno da ćemo imati neka druga izrazito nepoželjna osećanja. Ne treba da iznenadi, ako su takva sećanja prožeta osećanjima srama, krivice, odbojnosti, nelagodnosti. Prosto neizvodljivo je i nemoguće baš ništa ne osećati. Uostalom možda je i najpogubnije nemati nikakvih osećanja, to je siguran znak da smo potpuno otuđeni od svog tela, svoje prirode i svog unutrašnjeg bića.
Mi nismo mašine i ne smemo to da postanemo, ako smo i doživeli neko iskustvo, za koje se kasnije ispostavilo da nam baš i ne ide na ruku, to je samo šansa više i prilika da upoznamo sebe i svoje potrebe. Najkorisnije je sve razumeti poput putokaza, šta to za sebe želimo u budućnosti.
“Ima mnogo loših dana kod ljubavnih veterana.”
Biserka Jakovljević, psihoterapeut
