Vasilios E. Proveleggios
Gospodin Vasilios E. Proveleggios je Srbin, ali i Grk. Rođen je 1978. godine u Kosovskoj Mitrovici. Njegova porodica vodi poreklo iz grada Smirne, u Maloj Aziji. Vasilios E. Proveleggios danas živi i radi u Beogradu. Pored toga što je predsednik Udruženja Grci Srbije i Građanske stranke Grka Srbije, aktivno učestvuje u radu Nacionalnog saveta grčke nacionalne manjine u Srbiji i Fondacije grčke nacionalne manjine u Srbiji.
Da li danas sa pravom možemo da kažemo da su Srbi i Grci pravoslavni prijatelji i ne samo to, već i pravoslavna braća.
– Odnosi Grka i Srba su konstantno su na jako visokom nivou kroz vekove. Ovome doprinose srpski „domaćinski temperament“, а grčki „mediteranski duh“ koji se isprepliću među nama kroz veru. Političke akcije koje planiramo u budućnosti biće u velikoj meri okrenute ka unapređenju i negovanju upravo tih odnosa koja su osnov za očuvanje prijateljstva. Nedavno smo kao stranka poklonilli Beogradu mural Marinosa Ricudisa, čoveka koji je 1999. odbio da napadne Srbiju rekavši sada već istorijsku rečenicu „Ja ne mogu da ubijam bratski pravoslavni narod“. Naš cilj je da steknemo još milion ljudi, na obe strane, istih moralnih vrednosti i bratskih osećanja kao što je kapetan Ricudis !
Koliko danas Grka živi u Srbiji?
– U Srbiji trenutno živi oko 15.000 Grka. Pored velikog broja pripadnika naše zajednice koji su došli nakon prvog svetskog kao i nakon drugog svetskog rata, veliki broj je došao u zadnjoj dekadi tako da imamo porast mešovotih brakova u značajnoj meri čemu naravno doprinosi ista vera, slični običaju i temperament dva naroda a najviše bratska ljubav među nama.
Građanska stranka Grka Srbije kroz koju deluje najveći broj naših sunarodnika je u tom smislu prirodni sled dizanja lestvice organizovanja grčke zajednice u Srbiji nakon više udruženja osnovanih još krajem 18. Veka i reosnovanih u modernom dobu, kao i Nacionalnog Saveta Grčke manjine osnovanog 2004. godine. Mi pokušavamo da kroz razne projekte, primenjive odmah, spojimo još više naša dva naroda, a akcent stavljamo na pojedincu. Takođe se trudimo da prenesemo sve kvalitetne ideje koje ima da ponudi građansko društvo koje ne može da nađe kooperanta u nijednoj političkoj opciji.
Po našim informacijama ne postoji Grčka pravoslavna crkva u Srbiji, pa u kom hramu Grci upražnjavaju svoje religijske potrebe?
– Grčka pravoslavna crkva kao takva na žalost, u Srbiji ne postoji, međutim milošću crkvenih velikodostojnika na čelu sa njegovim preosveštenstvom Patrijarhom Srpskim Porfirijem , bogosluženja na grčkom jeziku se odvijaju u Manastiru Svetog Arhangela Gavrila u Zemunskom parku, a liturgije predvodi otac Panajotis. Nadamo se, da će se u budućnosti steći i uslovi da kao zajednica učestvujemo u izgradnji Grčkog pravoslavnog hrama.
Ima li mešovitih grčko – srpskih brakova u Srbiji?
– Prema informacijama sa kojima raspolažemo kroz Građansku stranku Grka Srbije, broj grčko srpskih brakova je u stalnom porastu, to najjasnije vidimo kako kroz povećanje broja naših najmlađih pripadnika u grčkim školama gde se trudimo da ih pored jezika naučimo istoriji i tradiciji njihovih predaka, tako i kroz konstantan porast broja članova naše stranke na teritoriji cele Srbije.
Kako ocenjujete odnose između dve države i dve crkve?
– Odnosi naše dve države su tradicionalno dobri i tu nema nekih promena, međutim, da bi prijateljstvo ostalo na visokom nivou moramo uložiti mnogo više truda, naime lobisti sa teritorije autonomne pokrajine Kosova i Metohije prema mojim informacijama ulažu svake godine enormne sume novca kako bi ubedili grčku javnost u neophodnost priznanja njihovog projekta. Mi sa druge strane jako skromno ulažemo napora u tu priču. Naime sve se svodi na lične ambicije kontakte i prijateljstva. S tim u vezi morao bih da apelujem na sve koji odlučuju o ovakvim stvarima da se aktivnije pozabave razvijanju grcko srpskih odnosa i prezentovanju srpske kulturne i istorijske bastine, i tradicionalnih grcko srpskih veza ,kako ne bi dosli u situaciju za desetak godina da se iscudjavamo odlukama grcke diplomatije.
Što se tiče crkvenih odnosa, smatram da su dobri ali svakako se ne bih usudio da ih dublje komentarišem. Ono što mi kao zajednica možemo da učinimo je da se stavimo na raspolaganje za sve buduće aktivnosti u kojima možemo da doprinesemo stvaranju bratske atmosfere.
za Srpsko pero: Stevo Grkinić
