Za današnje tinejdzere karakterističan je poseban fency i urban rečnik, nastao iz potrebe da se reči koje se najčešće pojavljuju u porukama skrate na najmanju moguću meru, kako bi tipkanje bilo što brže. Zato ako poželite nekome da stavite do znanja da je vaš najbolji prijatelj ukucajte samo BFF (Best Frends Forever). Čovek je društveno- kulturni proizvod tako da i prijateljstva sve češće postaju kratka, površna i bezlična poput skraćenice koja ih simoliše.
Ljudi najčešće imaju velika očekivanja od onih sa kojima se druže ili su na bilo koji način blisko povezani, zato što su svi upućeni jedni na druge. Jedni druge posmatramo i razumemo ponajviše kroz prizmu svojih potreba. Pre ili kasnije shvatimo da većina ljudi iz našeg okruženja nije u stanju da ispuni naša očekivanja i tada smo jako ljuti prvo na druge, a onda i na sebe.
Često zaboravljamo važnu činjenicu da su mnogi ljudi u našem okruženju sa nama, u nekom prijateljskom, poslovnom ili partnerskom odnosu samo zato što kroz nas žele da ostvare neke svoje ciljeve i interese. To naravno nije ni loše ni pogrešno sve dok imamo iste težnje, dok su nam ciljevi slični i kada plovimo istim vodama. Kada ne uspemo da odgovorimo zahtevima koji se od nas očekuju ili pak cilj druge osobe je ostvaren i misija završena, mi više nismo korisni. Naši drugari najednom promene ponašanje prema nama, preko noći postanu stranci, ljudi koje ne prepoznajemo, ponekad i zakleti neprijatelji. Zašto?
Zato što se ljudi koji su u nas ulagali svoju čistu nadu osećaju izuzetno ranjivim i razočaranim. Ulagati svoje vreme, emocije, poverenje, tajne, život, prijateljsvo, trud, sitne usluge za svakog od nas to je najvrednija investicija. Postoje brojne životne okolnosti kada se naši prijatelji nadaju krajnjoj zacrtanoj dobiti, ali mi nismo i pored sve želje u mogućnosti da im te želje ostvarimo. Prijatelji postaju povređene osobe koje sada čine razne stvari ne bi li nam vratile „milo za drago“, nesvesne da im nikada nismo bili neprijatelji. Svi mi smo samo ljudi i nismo uvek u mogućnosti da odgovorimo tuđim željama, ma koliko naizgled obećavajuće delovali. Nažalost svi mi imamo tu sramnu slabost, da se ljutimo na druge kada ne čine ono što jako želimo. Pre ili kasnije svi krenemo da se osećamo neprijatno u prisustvu onih od kojih smo na bilo koji način i u nekom trenutku svog života bili zavisni.
Na našu ogromnu sreću mi imamo i ona prava istinska prijateljsva, one koji su sa nama godinama i to samo zato što im je do nas stalo. Njima je sve jedno da li smo u fazi života kada postižemo uspehe ili ređamo neuspehe. Oni ništa ne očekuju, ne uključuju nas bez potrebe u svoje važne planove, surovo nas kritikuju, sa njima je uvek zabavno i nikada ih ne možemo razočarati, niti oni nas. Oni su retkost i zato su nam jako dragoceni. Sa njima i po više godina ne moramo biti ni u kakvom kontaktu, ali kada se sretnemo to će biti kao da smo se juče rastali. Svi ostali koje poznajemo u našem životu su samo neumitna prolaznost i ma koliko se ponekad osetili povredjeno i razočarano ne treba sve preozbiljno shvatati.
Biserka Jakovljević, psihoterapeut
Ovaj tekst ću zloupotrebiti na način da uputim veliko izvinjenje svim svojim prijateljima koje zapostavljam na način da im ne posvećujem dovoljno vremena i pažnje u meri u kojoj to zaslužuju. XO XO još jedna luckasta skraćenica koja kao označava poljupce.