ОЧУВАТИ И РАЗВИЈАТИ КУЛТУРУ НАШЕГ НАРОДА
Влада Републике Србије јe именовала нови Управни одбор Народне библиотеке Србије – Установе културе од националног значаја. Најстарија установа културе у нас, основана 1832. године, Одлуком Владе добила је и новог председника Управног одбора, угледног песника и културног посленика Милоша Јанковића.
За портал Српско перо, ексклузивно, Милош Јанковић говори о именовању, задацима и циљевима новог Управног одбора,улози Народне библиотеке Србије у очувању и развијању културе, незаобилазној поезији…
Разговарао Иван Лаловић.
Портал: Господине Јанковићу, Влада Републике Србије, именовала Вас је пре неколико дана за председника Управног одбора Народне библиотеке Србије. Шта за Вас лично значи ово именовање?
МилошЈанковић: Значи, пре свега, једну велику одговорност, а потом и признање. Одговорност у том смислу, да сада, са места председника УО једне од најзначајнијих институција културе у републици Србији, имам и формалну надлежност и обавезу да се потрудим, заједно са осталим члановима УО, да рад НБС унапредим у мери законом предвиђених овлашћења, као и могућност да значајније допринесем даљем, још успешнијем, раду и развоју НБС, али представља и својеврсну потврду да преко три деценије мог књиженог и издавачког рада није прошло незапажено, те да је моје именовање последица и тог мог труда.
Портал: Коју улогу Управни одбор Библиотеке има у креирању пословања ове институције и размишљатели о следећим потезима тела којим руководите, о крајњим циљевима Ваше мисије?
Милош Јанковић: Законом је дефинисана улога УО, као органа управљања, његове надлежности и задаци, као што је то случај и са Управником, као органом руковођења, који је формално-правно најодговорнији за рад и резултате рада у установи којом руководи. На основу Плана рада, финансијског плана и одобрених средстава у текућој буџетској години, а већ је скоро половина те године само да подсетим, УО ће сагледати правце и циљеве рада, можда понешто променити, ако такав буде став, можда нешто прерасподелити, модификовати, утврдити неке друге и/или другачије приоритете, али сам сасвим сигуран да ће све то бити на корист и у корист НБС, односно у циљу што бољег и успешнијег обављања основе делатности.
Портал: Својевремено сте били заменик министра просвете,били сте помоћник министра одбране,данас сте на функцији помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Сматрате ли да ће Вам драгоцено искуство проистекло из рада у државној управи помоћи у обављању нове, значајне поверене Вам дужности – челника управногодбора НБС¬?
Милош Јанковић: Искуство рада и искуства из рада у различитим органима и организацијама државне управе ћеми, сасвим сам убеђен, бити од непроцењиве користи, мада је позиција председника УО умногоме и другачија. Наиме, када сте у органу извршне власти, на некој од позиција на којој сте у ситуацији да будете креатор неке политике, али, уједно, и њен непосредни извршилац, тј, онај ко је спроводи – имате један угао гледања, а када сте на месту на коме већ зацртану политику само спроводите и старате се да њено спровођење буде у законима предвиђеним оквирима – тај угао је другачији. Осим тога, УО је и тело које руководиоцу помаже у његовом раду, и саветодавно и на начин да убрзава и скраћује комуникацију са непосредно вишом инстанцом – Министарством културе, односно Владом РС, као оснивачем НБС. Но, да сачекамо, да видимо како ће се све то одвијати, какви ће бити резултати, па ћемо на основу њих судити и о томе да ли су моја претходна радна искуства била од користи.
Портал: Како гледате на улогу Народне библиотеке Србије, као најстарије културне институције у нас, у развијању свести нових нараштаја о важности књиге, самим тим образовања, уопште?
Милош Јанковић: Бојим се да немамо довољн места у овом интервју, ако бих Вам образлагао детаљно како ја видим улогу НБС у свему томе, као и какво је и од колике важности њено место. Но, у најкраћем – НБС је, уз Народно позориште и Народни музеј, најважнија институција културе у Републици Србији и, као таква, има посебну и наглашену улогу и задатак у очувању и развијању кулуре у нашој земљи и у нашем народу. Надам се да ћу привилегију да сам на челу њеног управног одбора, и поверење које ми је тиме указано, својим радом и потврдити, а учинићу све што је у мојим моћима и знању да такво њено место додатно оснажим и унапредим.
Портал: Поједини медији, преносећи вест о новом Управном одбору НБС, упознали су јавност, и то шкрто, о Вашем формалном – академском образовању, пренебрегавајући, из њима знаних разлога, чињеницу да сте и угледни књижевник са преко 80 наслова, углавном поезије, добитник многих вредних награда за песнички опус, да су о Вашем делу исписанестранице и странице тумачења из пера најбољих књижевних критичара и „песничке браће“, да сте песмама присутни у репрезентативним антологијама српске поезије 20. и 21. века…
Милош Јанковић: Небих то претерано коментарисао, и сами сте истакли у Вашем питању да су поједини медији, из њима знаних разлога, како сте рекли, ту вест објавили тако како су је објавили. Многи књижевници су по свом формалном образовању, али и по пословима које су током живота обављали, били и нешто друго, нешто што често није имало везе са њиховом основном, животном, вокацијом – да су, пре свега, писци. Подсећања ради, Ракић, Дучић и Андрић су били правнци и дипломате, Мија Павловић лекар, Борислав Пекић је завршио експерименталну психологију, чини ми се, ако ме сећање не вара, неки нису ни имали академско образовање – али их све то не чини мање писцима, нити мањим, лошијим или бољим књижевницима него што су то били. Шале ради, да је, рецимо, изабран Мирко Магарашевић за председника УО НБС, а он је лекар, специјалиста у својој струци, претпостављам да би наслов гласио – Офтамолог изабран запредседника УО НБС – а Магарашевић је један од најзначајнијих песника, по мом мишљењу, тзв.средње генерације српских писаца. Или, рецимо, генерацијски мени ближи, песник Обрен Ристић, уредник часописа Исток, који је дипломирани економиста, запослен, чини ми се, у Пореској управи.Сетите се, Црњански је добар део свог живота радио као обућар… Не поредим се ни са једним од великана које сам побројао, не сматрам себе ни достојним ни вредним за такву паралелу, само наводим чињенице, а о њима, чињеницама, нека свако суди по својој памети и по свом систему вредности, као и о мотивима да буду презентоване тако како су биле презентоване.
Портал: Један од нaјбољи хпесничких фестивала у овом делу Европе, „Српскоперо“, који се одржава готово пет деценија у Јагодини,доделио Вам је пре пар година значајно признање „Златни орфеј“ за свевремени печат и трајно присуство у српско културној баштини. И ове године, уочи Видовдана, одржаће се поменути фестивал на коме ће учествовати најталентованији млади песници из Србије и региона.Шта је Ваша порука, као искусног песничког вука, овогодишњим финалистима „Српског пера“?
Милош Јанковић: Од поезије се, од бављења њом, не живи. Нажалост, то је тако, свуда. и код нас, и у свету. Али, ОНА, поезија, се живи и за њу се живи, ЊОМ се живи. И по томе свако зна – јесте ли, или нисте, песник, писац. Исто важи и за прозу, књижевност уопште. Све ово остало је, ионако, бар за мене, одавно само привид.
