Podeli članak

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Krstovdan, veliki hrišćanski praznik i prvi dan posle Božića kada se posti.
Krstovdan je radostan praznik – na ovaj dan važi pravilo strogog posta, na hlebu i vodi. Vernici na današnji dan uglavnom jedu hleb i grožđe, a u pravoslavnom kalendaru poznat je i kao Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta.
Prvo uzdizanje, Vozdviženje, Časnog Krsta dogodilo se 326. godine i od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog Vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Golgoti. Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini. I pored caričine želje da ta relikvija ostane netaknuta, vekovima je od Časnog Krsta uzimana čestica po čestica i raznošena po celom svetu.
Krstovdan je dan strogog posta, prvi posle Božića. U narodu je ostala izreka: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.