VRHOVI PETROVIĆEVE POETIKE

Miodrag Petrović: ,,Luda“, ,,Prometej“ – Novi Sad, 2017.
Za Miodraga Petrovića, pesnika,, glumca i aktuelnog direktora drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, koji je rodjen u Loćiki u Levču a umetnički stasavao u Jagodini, u književnom svetu Srbije već duže od četiri decenije se zna da ima samosvojan i prepoznatljiv glas u savremenoj srpskoj poeziji koji zrači i modernim doživljajem sveta, ali počiva i na sublimiranim sećanjima imanentnim tradicionalističkoj vizuri.
Do sada je objavio desetak pesničkih knjiga i dobio brojne nagrade i priznanja (krajem prošlog meseca i ,,Zlatnog Orfeja“ na književnom festivalu ,,Srpsko pero“ u Jagodini ,,za svevremeni pečat i trajno prisusutvo u srpskoj kulturnoj baštini“), zastupljen je u periodici i značajnim antologijama, a o njegovoj poeziji veoma pozitivno su se izražavali i akademik Matija Bećković, Pero Zubac, Miroslav Mika Antić, dr Draško Redjep, Vujica Rešin Tucić, Vojislav Despotov, prof. dr Zoran DJerić,Nenad Grujičić, Andjelko Erdeljanin, Selimir Radulović i mnogi drugi ugledni književnici.
Upravo početkom prošlog meseca u izdanju novosadskog ,,Prometeja“, a pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, pojavila se i najnovija pesnička knjiga ,,Luda“ koja na blizu sto strana sadrži 40 (prevashodno) dužih pesama Miodraga Petrovića. Knjiga je štampana u, za poeziju zavidnom, tiražu od pet stotina primeraka, u tvrdim koricama, na najfinijem papiru,po mnogo čemu je jedinstvena i autentična, predstavlja, na neki način, sublimat Petrovićevog pesništva, odnosno ,,Luda“ prezentira same vrhove nesvakidašnje i jedinstvene poetike Miodraga Petrovića.
Knjiga pesama ,,Luda“ ( pun naslov štampan na unutrašnjoj strani korica glasi: ,,Luda upletena u senke biča“) donosi, dakle, ono najbolje, najoriginalnije i nakjomunikativnije od blizu pola veka pesnikovanja ovog nesvakidašnjeg umetnika koji je široj javnosti poznat i kao izuzetan pozorišni, TV i filmski glumac, reditelj, posebno recitator i, verovatno, najbolji voditelj književnih i sličnih manifestacija u zemlji Srbiji.
Izuzetno je zanimljivo komponovana i organizovana jer od naslovne strane pa do zadnje korica prezentira i fotografije autora, bilo samog, bilo sa kolegama ili prijateljima ( fragmente iz predstava, sa Milićem od Mačve, Desankom Maksimović, Borislavom Stankovićem Staborom, Zdravkom Mandićem, Milanom Markovićem, Snežanom Savić itd.) a sve su one u funkciji poetskog teksta i ideje koja kontinuirano teče od naslovne strane do poslednje korice i ovim, uslovno rečeno, ilustracijama, baš kao i samim pesmama, želi da se kaže da umetnik ( a verovatno i svaki čovek) u mladosti startuje kao luda ( dvorska, naravno) da bi tek u zrelim godinama došao do prave spoznaje života i validne verifikacije u svim njegovim sferama.
Petrović, dakle, umnim, smislenim,modernim i komunikativnim, ali, neretko, i lirski intoniranim stihovima, počinje od Glasnika ,,koji donosi vest“, pa preko ,,Kralja Lira na probi“, ,,Šekspira na premijeri“ dolazi do Sunca i pesama posvećenih prijateljima i kolegama ( Mika Antić, Desanka Maksimović, Laza Kostić,Sterija, Vojislav Ilić, ,Duško Radović, Milić od Mačve, Vojislav Despotov Rade Tomić,Marina Cvetajeva, Edgar Alan Po, Harms itd.) koje prezentiraju samu esenciju životu i naglašenu spektralnost jednog takvog izuzetnog doživljaja.
Taj neponovljivi svet Miodraga Petrovića predstavlja simbiozu komntemplativnog i lirskog, uz autentičnu vizuru i efektan poetski izraz bogate leksike koja se kreće od arhaičnih izraza sve do slenga. Sve to izuzetno eklatanantno potvrdjuje i u najnovijoj pesničkoj knjizi pod naslovom ,,Luda“ koja prezentira , prevashodno, nove uz nekoliko pesama iz ranijih knjiga, koje su se ovde morale naći zbog već pominjane i izuzetno dobro osmišljene kompozicije knjige.Zahvaljujući tome, kao i efektnom, prepoznatljivom i modernom izrazu,ali neretko i prezentiranju tradicije, Miodrag Petrović, verovatno, upravo ovom knjigom najubedljivije potvrdjuje da pripada samim vrhovima savremene srpske poezije pa je nesumnjivo da je, u svakom slučaju, treba pročitati.
Bajo Džaković
Miodrag Petrović
PESMA ZA DESANKU M.
Na kraju – Pesmi dade i zene,
Moje pesme povi u pelen – pelene.

I predavajući se, sva,
Svome večnom nesnu,
Seljaci je njeni proneše, ko pesmu.

Kad su nas morili i pekli
I nabijali na ražnjev šiljak.
Kad nam je ostala samo šljiva ranka,
Nije li iz reči,
Kao bosiljak, klekla Desanka.

Kad su nam sudile i ale i vrane,
Nije li i njima praštala,
Tražeći pomilovanje.

Oprosti i Bogu, ako možeš,
Što te uze i privede trajnom snu.
Ja mu ne praštam, jer time uznese sebe.
Praštaj mi ovu pesmu Desanka.
A Bog, ako uzmogne i ako bude tu,
Nek traži pomilovanje od Tebe.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*