U PROSTORIMA SIMBOLA

За Портал говори поетеса раскошног талента Мирјана Мима Ковачевић.
Разговор води Иван Лаловић

Иван Лаловић: Твоја књига „ Овакав живот“, књига горко тамних стихова, која те представила као песникињу у пуном зрењу, била је у најужем избору за прошлогодишњу књижевну награду Милан Ракић. Какав те је унутрашњи импулс водио у обликовању поменуте стихозбирке?
Мирјана Мима Ковачевић: Поема „ Овакав живот“ је настала пре више од шест година. Одлучила сам се да је уврстим у збирку иако је прво била објављена на youtubeканалу, зато што се живот променио али је она ипак обележила један период мог стварања. „Горко тамни стихови“ су одраз горке стварности коју кроз самоиспитивање у додиру са душом покушавам да протумачим стиховима. Непристајање на лоше, зло, непријатељско, на гордост, страхоте које се дешавају у свету, изазивају побуну у сваком човеку али истовремено сви ми у себи носимо клицу лошег. Испитујем зло у човеку. Покушавам да проникнем и одбраним се од њега истовремено. Критичари су препознали да збирка „ Овакав живот“ носи одређену аутентичност и вероватно је то разлог што су је уврстили у ужи избор за награду „ Милан Ракић“, која по својој традицији и имену овог значајног песника и дипломате носи одређену вредност.
Иван Лаловић: Добитник си бројних награда, између осталих „Матићев шал“ и „ Шумадијске метафоре“. Овим наградама си добила ореол најзначајније поетесе млађе генерације. Шта награде значе твом књижевно уметничком замаху?
Мирјана Мима Ковачевић: Немам ја никакав ореол, нити сматрам да сам у било чему најзначајнија. Унутрашњи живот мене као песникиње обликује ме а стиховима ако додирнем душу и покренем било какву емоцију код читаоца, једино је мерило квалитета. Што се тиче награда, увек их примам са радошћу. Оне у неком облику потврђују да јесам песникиња као што дају полета да се издржи и истраје. Највећа награда за мене је то што већ двадесет година пишем и надам се да се нећу огрешити о тај дар.
Иван Лаловић: У последњу време све си присутнија као прозни писац, и твоје су приче засветлеле у многим књижевним чаосписима, интернету, али и дневним листовима, рецимо у ПОЛИТИЦИ. Шта ти је донела проза и да ли она може да буде језик твојих преокупација и опсена једнако као и поезија?
Мирјана Мима Ковачевић: Да би „ одморила“ од поезије давно сам почела да се бавим прозом. У њој уживам, смејем се, критикујем, кроз њу се мој песнички импулс претвара у оштрицу којом карикирам али и откривам реалност кроз онеобичавање. Сунце у поезији и Сунце у прози не баца исту светлост на папир. Језик који користим је различит. Проза није опсена или ако и јесте , чини ме мирнијом.
Иван Лаловић: Мима, шта нам ново спремаш у твојој поетској кухињи и има ли наде за овај свет?
Мирјана Мима Ковачевић: Пре годину дана сам завршила роман. Он сад тражи свој пут до издавача. Надам се да то неће бити Прустовска потрага за изгубљеним временом. Један угледни критичар је прочитао роман и добила сам комплимент да је „ изузетан“. Спремам књигу прича „ Шездесет жутих секунди“. Што се тиче наде за овај свет, немам одговор, али ако верујемо у Добро и схватимо, како каже моја пријатељица, да све што изазива непријатности нити је природно нити је истинито, можда и успемо…

Мирјана Ковачевић ( 1976, Београд). Објавила је песничке књиге: Добитник који губи ( 1993), Уз пут ( 2001), Како год зажелиш (2003), Беоњача Београда( 2005), Језиком у млеко ( 2008), Црна жена ( 2009), Салонска промаја ( 2012), Овакав живот (2015).
Добитница је награда « Тимочка лира» , « Матићев шал « и
« Шумадијске метафоре». Песме су јој превођене на бројне језике и заступљена је у неким страним антологијама. Пише и кратку прозу коју објављује у часописима и на различитим блоговима и сајтовима. Радила је у уредништву новина Студент, Књижевна реч и Књижевне новине. Живи у Београду.
Поему Црна жена можете прочитати на блогу civilukknjizevnosti.com
Из хобија се бави израдом фигурина од глине и фотографијом.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*