STEVCINA KAPELA U JAGODINI STECISTE NARKOMANA

Kapela predsednika vlade Knjazevine Srbije prepustena vremenu, zaboravu i narkomanima. Kapela i grobnica, jednog od najznamenitijih Jagodinaca i predsednika srpske Vlade u najsudbonosijim godinama druge polovine 19.veka Stefana Stevce Mihajlovica (1806.- 1888.), na Gradskom groblju u Jagodini, prepustena vremenu, zaboravu i narkomanima.
Kapela i grobnica su jedini objekti na Gradskom groblju u Jagodini pod zastitom Zavoda za zasstitu spomenika kulture, a nalaze se u vrlo jednom stanju. Na kupoli kapele, koja se runi od zuba
vremena, rastu bor i breza, a unutrasnjost je sastajaliste narkomana, alkoholicara ili neke od brojnih sekti o cemu svedoce razbacani spricevi, prazne flase, kutije, odbaceni odevni prdmeti…
Oni tu loze vatru, od koje su pocrneli zidovi kupola, a po zidovim
crvenom kredom ispisali su molitve Bogu.
Kapela i grobnica su oskrnavljene pre oko 30 godina, razvaljena vrata, razbijen mozaik i zapaljena iznutra, tvrde u Radnoj jedinice „Groblje“ JKP „Standard“ u Jagodini.
Pre nekoliko godina ovde su bili strucnjaci Regionalnog Zavoda za zasstitu spomenika kulture iz Kragujevca, objekat su slikali ali od tade se vise nisu oglasili, kazu u R.J „Groblje“.
Bilo bi dobro kada bi od njih (Zavoda) dobili projekte i odobrenje za obnovu, kao i nadzor, mozda bi i nasli sredstva za obnovu kapele i grobnice, kao i spomen obelezja drugih vaznih Jagodinaca
sahranjenih na ovom groblju, isticu u R.J „Groblje“.
Bilo je nekoliko inicijativa, uglavnom od gradjana, da se kapela i grobnica obnove i urede, ali je posle pocetnog zanosa, sve padalo u zaborav. Akciju obnove, 2002.godine najavio je i tadassnji Opstinski odbor Nove demokratije (ND), jer je Stevca rod tadasnjeg lidera te stranke i ministra unutrasnjih poslova Dusana Mihajlovica.
Radovi nisu pocceli iz nepoznatih razloga a ni ND nema vise a ni Mihajlovic vise nije ministar.
Poznati jagodinski istoricar, profesor Ninoslav Stanojlovic, u prilogu objavljenom u casopisu „Koreni“ Istorijskog arhiva u Jagodini, pre dve godine, napisao je da je Mihajlovic „u svojoj dugoj cinovnicckoj i politickoj karijeri presao put od Cumurdzije smederevskog, kapetana belickog, preko nacelnika okruga Caccanskog, potpredsednika Svetoandrejske skupstine, ‘mestozastupnika Knjazevskog’
do predsednika Ministarskog saveta Knjazevine Srbije“.
Nakon ubistva kneza Mihaila, postao je, 1868.godine jedan od tutora malodobnog kneza Milana Obrenovica, pise Stanojlovic uz podsecanje da je, „posle skupstinskog izbora 1875.godine, obrazovana Vlada liberala na celu sa Stevcom Mihajlovicem.
„Vlada Mihajlovic – Ristic na svojim plecima iznela je dva srpsko turska rata (1876.-1878) koji su rezultirali prvo Sanstefanskim a potom i Berlinskim kongresom“, navodi Stanojlovic.
Mihajlovic je umro u Beogradu a njegovi posmrtni ostaci su u kapelu u Jagodini preneti 1898.godine. Postujuchi Stevcinu poslednju volju, MInistarstvo prosvete je, posle smrti njegove trece supruge Katarine Kate Mihajlovic 1898. godine, adaptiralo njihovu porodicnu kucu u Beogradu i u istoj, 1904.godine je otvoren Etnografski muzej.
Po zelji darodavca na zgradi je bilo napisano „Zaduzbina Stevce Mihajlovica“.
„Postoje dve verzije konacne sudbine ove prelepe gradjevine, koja se nalazila u ulici Kneza Milosa. Po jednoj, zgrada je stradala u sestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. a po drugoj, da su
delimicno ostecenu zgradu srusile nove vlasti 1945.godine“, navodi Stanojlovic.
D.A.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*