PUTOPIS-JAGODINA- MOSKVA AUTOBUSOM

Sredinom aprila ,u organizaciji TA „Poseidon“ iz Jagodine, grupa turista krenula je put Moskve.
Iz Jagodine, preko Madjarske i Slovačke, pa do Poljske i glavnog grada ove zemlje Varšave.
U Varšavi su putnici imali priliku da prosetaju starim delom grada, prelepim trgovima vide znamenite katedrale i spomenike iz drugog svetskog rata tokom koga je Varsava pretrpela ogromna razaranja., kao i gradjevine moderne arhitekture. U Varšavi je bilo organizovano i noćenje, tako da smo mogli da vidimo i čari Varsave noću.
Sledećeg jutra, put je nastavljen preko Litvanije i Letonije,a istog dana usli smo u Rusiju, a onda smo stigli i do naseg krajnjeg odredista- Moskve.
Prvog dana boravka u veličanstvenoj Moskvi, organizovan je obilazak po mnogo cemu jedinstvenog Metroa.
Prvo što primecujemo su odlično organizovane linije metroa, sa različitim bojama pravaca i obaveštenjima, tako da se u metrou može snaći i potpuni stranac,kao sto smo mi, bez ikakvih problema.
Stanice metroa su posebna priča. Stiče se utisak da ste u muzeju, a ne u stanici javnog prevoza. Ogromni mozaici, pozlaćeni lusteri, umetnički murali i čistoća stanica na vrhunskom nivou , ostavljaju bez daha. Metro linije idu na svakih 20-ak sekundi,a opet svi negde žure. To je ono sto nas je pomalo zbunilo, ali smo već narednih dana boravka i sami počeli da uzurbano hodamo, valjda, poneseni atmosferom metropole.


U javnom prevozu se uvek najbolje upoznaje narod zemlje u kojoj boravite. Različiti ljudi, različite dobi, zanimanja… Ono sto je bio opšti utisak svih nas je izuzetna kultura ponašanja. Svaki put kada se metro zaustavi, na svakoj stanici, čuje se glas spikera koji priča da treba ustupiti mesto starijima, invalidima i trudnicama. I sami smo bili svedoci, da kada udjemo u pun metro, po nekoliko mladjih bukvalno skače kako bi ustupili svoje mesto. Nema galame i nepristojnog ponašanja,nema grafita i ispisanih sedišta, nema ni smeća, ni prljavih rukohvata, jednostavno, sve sija. Ako se uzme u obzir da metro u Moskvi dnevno koristi 10 miliona ljudi, onda je to svakako nešto što treba pomenuti.


Ono sto nas je posebno iznenadilo iz ugla prosecnog Srbina , a posebno Srpkinje , je cinjenica, da su moda i stil oblačenja nešto sto Ruse uopšte ne zanima.Glavna odrednica za oblacenje, im je da je udobno, toplo i da su, na kraju krajeva, obučeni.
Drugog dana posete obišli smo Kremlj. Mere obezbedjenja i kontrole pri ulasku su na visokom nivou, ali je tako i na ulazima u bilo koji tržni centar ili ustanovu u kojoj ima mnogo ljudi, razlog je strah od teroristickih napada.
Kremlj je, jednom rečju, veličanstven.
Muzej je pun eksponata iz najranije ruske istorije, do novije, sve je sačuvano i očuvano, a količina zlata, dragog kamenja i drugih vrednosti je neprocenljiva.
Pozlaćeni krovovi crkava, blistaju ne samo u Kremlju, već u celoj Moskvi, a ogromni trgovi oko crkava i parkovi prosto nameću misao, da ništa nije žrtvovano zarad novih stambenih i poslovnih prostora.


Čuveni Crveni trg, Lenjinov mauzolej, Bogorodičina i crkva Hrista Spasitelja, izazvali su takvo oduševljenje, da niko nije mogao ostati ravnodušan.
Spoj savremenog i istorijskog je tako savršeno napravljen, da čini celinu u kojoj ništa ne odudara, sve je ogromno i fascinantno.
Poseban doživljaj bila je poseta Sergijevom Posadu, kompleksu manastira 70 kilometara od Moskve.
Svaka crkva priča je za sebe, svaka fascinira svojom arhitekturom, neobičnim krovovima i bogato ukrašenim freskama i ikonostasima.
Ono sto je jako zanimljivo za srpske turiste jeste činjenica da se i u crkvama u Kremlju i u Sergijevom Posadu nalaze ikone našeg prosvetitelja Svetog Save, kneza Lazara i drugih srpskih svetaca.
U razgovoru sa Moskovljanima uverili smo se da izuzetno cene i vole srpski narod i da ga smatraju bratskim sa istom verom, ubedjenjima i moralnim vrednostima. Svuda smo dočekani sa oduševljenjem i gostoprimstvom, tako da nam je ta atmosfera dodatno ulepšala boravak u Moskvi.
U Muzeju kosmonautike imali smo priliku da vidimo makete svemirskih brodova, ali i da udjemo u jedan od njih i vidimo kako izgleda prostor u kojem su nekada boravili kosmonauti.


U muzejima smo se sretali i sa drugim turistima, najviše iz Kine, ali i sa ekskurzijama ruskih škola. Na svakom koraku deci se prica o kulturi, značaju ocuvanja prirode, moralnim vrednostima i tradiciji, a oni pažljivo slušaju, pitaju i zapisuju, obučeni u skromne školske uniforme, kao i njihovi nastavnici.
Organizacija boravka u Moskvi bila je odlična, te su turisti, osim planiranih obilazaka imali mogućnost i da sami obilaze ono što ih je interesovalo, da istražuju ili jednostavno šetaju prelepim parkovima, tržnim centrima i još uvek za Uskrs ukrašenim ulicama. Uskrs se slavi do Đurđevdana, a u svim crkvama svestenici goste pozdravljaju sa „Hristos voskrese“.
Boraveći u Moskvi, imali smo priliku i da prisustvujemo vežbama za Dan pobede 9.maja,kada se u Moskvi organizuje velika vojna parada, ali i sećanje na pretke koji su izgubili život braneći domovinu.
Moskva je svakako grad koji fascinira svime čime raspolaže, a novi deo Moskve, Moskva Siti, parira Dubaiju, Njujorku i drugim svetskim metropolama. Savremeni klubovi, diskoteke i restorani poput restorana „Sixty“, na 62.spratu jedne od staklenih zgrada, pružaju i izuzetno bogat noćni život i provod.
Cene hrane i pića u Moskvi su izuzetno pristupačne, bez obzira što ovaj grad slovi za jedan od najskupljih na svetu. To nije slučaj sa garderobom i luksuznim stvarima. Lekovi su raznovrsni i jeftini, a veliki broj prodavnica nudi kozmetiku prirodnog porekla po vrlo pristupačnim cenama.
Cene ulaznica u muzejima su, kao i suveniri, takodje pristupačne.
Posle celonedeljnog boravka u Moskvi, put smo nastavili prema Belorusiji i Minsku, opraštajuci se nevoljno od Moskve sa željom da dodjemo, bar još jednom.
Minsk je milionski grad, ali zbog njegove veličine, stiče se utisak da u njemu ne živi toliko ljudi. U Minsku je sve ogromno, kao da je pravljeno za džinove, a ne za ljude. Veliki broj jezera, je zastitni znak ovog grada, uopste u Belorusiji postoji oko 10000 jezera.
Grad je uredjen i toliko čist da se čini neverovatnim. Ulice su ogromne i siroke, a veliki broj ogromnih parkova, stvara utisak da niste u gradu vec u prirodi. Najveći tržni centar, Dana mol, vlasništvo je Bogoljuba Karića, kao i nekoliko ogromnih stambenih zgrada.
Velike crkve, katedrale, spomenici, trgovi, krase Minsk.
Posle noćenja i obilaska Minska, uz specijalno iznenadjenje od agencije, večeru sa ruskim specijalitetima, krenuli smo put Srbije, prebirajući po sećanjima i pakujući divne uspomene u svoja sećanja, uspomene i slike koje nas čine bogatijima za jedno iskustvo, druzenje i sve ono sto je ostalo iza nas, ali duboko u nama.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*