PESMA SRPSKOG PERA

Aleksandar Žikić

IAKO SAM PRED KOLAPSOM , NADA UMIRE POSLEDNJA

Blenem u jednu tačku,
koju samo ja vidim.

Kao hipnotisan ćutim,
dok savršen dan prolazi pored mene.

Umoran zatvaram oči
i u mraku nalazim mir.

Sedim i čekam.

Iako sam pred kolapsom nada umire poslednja.

Ja se jošuvek nadam da ću se probuditi drugačiji.

Kada jednom otvorim oči,
Vreme će ponovo biti moj prijatelj,
A ne hladni neprijatelj koji me gura u bezdan!

Kada otvorim oči ,
videću anđele koji će znati da me usmere
i neće dozvoliti da budem sam!

Mozak su mi popile svrake
Ali ja sam jošuvek živ.

Udišem vazduh
i tražim svetlost kroz šupljinu u mozgu.

Spas mi donosi Lucifer,
na uvo mi šapuće lepotu poroka.

Bledi slika ljubavi u mom sećanju,
davim se u snu,
hladno mi je u grudima……

Iako pred kolapsom nada umire poslednja.

Probudi se mrtvi čoveče,
čuje se iz vode kojom umivam svoje bledo lice.

Probudi se dok ti srce još ima snage
u samoći da kuca.

Na danasnji dan pre dve godine, cetiri dana posle 35.tog rodjendana preminuo je izuzetno talentovani jagodinski pesnik i prozaista Aleksandar Zikic.Pesme i price objavljivao je u Knjizevnim novinama ,Dobu,Novom putu i drugim glasilima ,a zastupljen je i u vise knjizevnih zbornika i antologija Mlade srpske literature.Za zivota je objavio knjigu pesama Katarza koja je naisla na izvanredan prijem kako kjnizevne kritike tako i citalacke publike i osvojila knjizevnu nagradu Dusan Srezojevic, a posle smrti njegov otac -poznati srpski knjizevnik novinar i dramski pisac Slobodan Zikic priredio je Saletovu knjizevnu zaostavstinu(prvenstveno kratke price) i objavio kog jagodinskog Gambita pod naslovom Insomnija , a za pricu koja je knjizi pozajmila ime Aleksandar Zikic je jos 2015. godine veoma ubedljivo osvojio knjizevnu nagradau Srpsko pero.
Blizu dve decenije bio je clan k.k.Djura Jaksic iz Jagodine i clan UNS-a.Ovu pesmu Saletov otac Slobodan nedavno je pronasao u kompjuteru i portal Srpsko pero je ekskluzivno objavljuje.

3 Comments

  1. Хвала порталу Српско перо на објављеној песми мог сина Александра! Песма није објављена у књизи, јер се тек пре два месеца, после једног ресетовања рачунара, појавила ( уз један текст о рок- музици у Јагодини и уз почетак неке приче). Хвала и приређивачу песме ( вероватно је то Бајо Џаковић, јер ко би други овако добро редиговао и уредио песму). На дан преране смрти Александра Жикића, ово је заиста гест вредан поштовања!
    Поздрав! С. Жикић

  2. Bolno je komentarisati pesmu, našeg dragog Aleksandra, ali želim da se zahvalim portalu Srpsko pero, na izuzetnom gestu,
    Neka počiva u miru.

  3. ne prodje dan da se ne setim komsije i prijatelja saleta nedostaje puno nadam se da je nasao mir i spokojstvo gde god da je mada ucini mi se da jos uvek ponekad svrati u goste kod miska i mene nek mu je laka zemlja

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*