PESMA SRPSKOG PERA

PROLOG:PLAVA GROBNICA
(Poslednji trubač)
Milutinu Bojiću

Spuštahu kosture
u zjap grotla mora,
U mrak bez vizure,
kao u zobnicu –
to hrabrost i voda
boje sinjih gora
zidjahu kraj broda,
vaj, plavu grobnicu.

S obale se čuje
pisk vojničke trube,
Stražom odjekuje
Tamo daleko,
Dok grobnicom plavom
Kost i dno se ljube,
Grobovi pd travom
Ječe praznom jekom.

Galije su stale
drže se opela,
dve masline male
upredaju grane :
hrabrost- ljubav iz tih
grana istog tela
idu jer će kroz njih
sloboda da svane.

Na kraju i straža,
Trubač, ko sve ne bi:
Plava neman snažna
Odvede ih k sebi.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*