ODJECI- OPŠTE DOBRO LJUDSKE ZAJEDNICE

Мишљења о књизи:

ОДЈЕЦИ – ОПШТЕ ДОБРО ЉУДСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Изузетно афирмативне оцене о књизи „Радовањци – од Винче до Ресаве“ некадашњег нашег новинара и уредника Радета Милосављевића.

Пре нешто више од годину дана у издању Народне библиотеке „Ресавска школа“ из Деспотовца појавила се обимна и значајна књига „Радовањци – од Винче до Ресаве“ некадашњег новинара и уредника Радио Светозарева (Јагодине) и „Новог пута“ Радета Милосављевића који већ близу три деценије живи и ствара у Швајцарској. „Нови пут“ је у неколико наврата изузетно афирмативно писао о овој изузетној књизи која је имала и веома успешне промоције у Деспотовцу и салону вина „Цилић“ недалеко од Јагодине. Због своје мултидисциплинарности и даље изазива велико интересовање у целој Србији, као и међу нашим људима широм Западне Европе. Специјално за читаоце портала „Српско перо“ бележимо неколико мишљења истакнутих европских интелектуалаца:

Анатолиј Кљосов, професор биологије на Харвардском универзитету:

Dear Rade,
Today I have received the book. Indeed, it is nicely published, and serves as a great source of genealogy of your family, and Serbia as a whole. You present an excellent example of a person who values and appreciates family roots. I wish to see more of such fine examples in the Balkans and in all Slavic family of people.
Best regards,
Anatole Klyosov
Boston and Moscow
Превод:
Драги Раде,
Данас сам добио књигу. Заиста, је лепо урађена, и служи као велики извор генеалогије ваше породице, и Србије у целини. Ви представљате изузетан пример особе која вреднује и цени породичне корене. Желим да видим више овако лепих примера на Балкану и у свим словенским породицама народа.
Срдачан поздрав,
Анатолиј Кљосов
Бостон и Москва

Др Марина Спасојевић, Институт за српски језик САНУ:
Поштовани господине Милосављевићу,
Најлепше Вам се захваљујем на књизи „Радовањци од Винче до Ресаве“ и најискреније честитам на истрајности да свој труд ставите међу корице. Ваша књига је свакако велики допринос истраживању завичајне прошлости, али превазилази класичне етнографске описе насеља, како сам могла да приметим. Очито је да нуди решења и грађу за бројне дисциплине, а мени је посебно као лингвисти занимљива ономастичка грађа – именослов, који је праћен и временском локализацијом носилаца имена и презимена, али и просторном, што је значајно због савременог расељавања по западноевропским земљама.
Веома ми је драго што сте члановима Програмског савета манифестације Дани српскога духовног преображења указали пажњу и омогућили да нам се Ваша књига нађе у библиотеци.
Још једном Вам се срдачно захваљујем.

С поштовањем,
Марина Спасојевић

Милош Милојевић, машински инжењер и писац (Сименс, Немачка)
(патентирао систем за транспорт неразвијеног филма рентгенских снимака)

O Радовањцима…
Прво што ми пада у очи је огроман напор на исцрпном истраживању, са смислом за детаљ.! Очигледно је да си био вредан и упоран. То је неспорно. Код неких фамилија си се малкице и понављао, вероватно са геслом боље верзија више него недореченост. Ја, иначе, када читам било коју књигу или нашу историју гледам прво да прочитам о писцу или о историјским личностима „да бих разумео њихово време“! Ово је нешто друго, сасвим прецизно, као да гледам како настаје мој рентген, од прве линије до апарата… или од унука па до чукундеде… и ко зна ког колена! Заиста, узбудљиво због аргументације, па човек врло брзо заборави да се ради о Стењевчанима, већ као да хода путевима људског рода где СВИ ПРИПАДАМО…
Па онда, објашњења генетског порекла и веза које омогућује модерна техника! Исцрпно али и „пластично“и разумљиво објашњено. Шта је овде боље него у научним приказима? Па научни приказ „y“ – хаплотипа за који сам скромно знао и који је приказан сувопарно и апстрактно је код тебе приказан из више углова, притом имајући у виду конкретне људе и родослове, тако да човек чак и индиректно, без много знања о генетици, може да схвати појмове: шта је основна ћелија, докле допире хаплотип „I1 или „I2“ и тако даље. Дакле, желим да кажем да су родослови прерасли РАДОВАЊЦЕ и постали ОПШТЕ ДОБРО ЉУДСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ!
СВИ СМО РОД! Отуда мислим да ће књига, из било ког угла гледана, бити интересеантна готово свима, зависно са ког аспекта је посматрана!. Да будем искрен, када сам чуо име књиге РАДОВАЊЦИ ОД ВИНЧЕ ДО РЕСАВЕ учинило ми се преамбициозно. Данас, после полаког читања, сматрам да си у праву када Ресавце дижеш до Винче. Тиме се уједно мења и календар важних ствари од Ресаве и у њој, јер је до сада била најважнија деспотова РЕСАВСКА ПРЕПИСИВАЧКА ШКОЛА, тако су говорили научни скупови. Е, у следеће време ће око твоје књиге научници да „ломе копља“ док се ВАЖНИ датуми из Ресаве изнова не испишу! Хоћу да кажем, ниси се одужио само твојима у Стењевцу него си задужио све нас ТВОЈЕ који се нисмо познавали!

Виолета Бракус, професор, Женева:
Када би свако српско братство, село или град изнедрило изданак који је, након битисања «с друге стране тарабе», међу расејаном сабраћом, две године живота посветио изучавању сопственог порекла, како је то Раде Милосављевић учинио, знали би и отелотворили би и као појединци и као заједница и народ, светосавски завет «и ко смо и што смо и шта нам је чинити !»
Књига « Радовањци – од Винче до Ресаве“ је домаћи задатак за све нас који још увек због свеопштег животног убрзања, поплаве неких нових вредности „врлог света“, погубисмо копчу са сопственим идентитетом и извориштем.
Кажу да је човек на планети живео ако је посадио дрво, направио кућу и написао књигу, а Раде је све то учинио.
Пред нама је породично штиво које је спојило науку, генетику, етнологију, историју и временски запис, уплетен у мноштво прелепих слика из завичајног и породичног албума, документације, сведочења.
Отуда је вредност Милосављевићевог трагања већа и дужна поштовања. То је свеопштва смерница за планетарно расејање. Истраживачки рад који је избегао замку пуких информација.
Раде Милосављевић се на најбољи могући начин одужио својим прецима, отргао је њихово овоземаљско бивствовање од заборава, oставио вредан писани траг за нове истраживаче, за потомке.
Раде је завичају дао збирни истраживачки подухват који ће у завичајним библиотекама, школама и српским клубовима широм планете опомињати сународнике да никада не забораве порекло, јер је оно наш идентитет, запис у нама и запис у времену.
Ко од нас сме да се похвали да зна какви све сроднички односи постоје у Срба, какве врсте сродства, степени, колена, називи сродника, ко му је предак у 12. генерацији, да ли нам је бели орао само асоцијација на грб или…?
Не знамо, јер нас нису учили – закључују многи, али да ли смо се само потрудили да откријемо ко смо ми уствари?
Раде није чекао, отиснуо се у научно-истраживачку мисију и свима подарио капитално дело, словног сведока векова о рађању, сеобама, генерацијама.
Нама који чувамо српски језик подно Алпа, твоја књига је прави драгуљ, пример у изучавању српства, доказ да је завичај у срцу без обзира на било ком меридијану да живимо, методичко-дидактички практикум за ђаке дијаспорце у изучавању родослова.
Хвала Ти на свему што си учинио за своје братство, за Ресавце, за нас.
На читање вам браћо, за незаборав!

Са обале Женевског језера
Проф. Виолета Бракус

Ваља додати да је књига посебно тражена у Бечу и Лозани па руководство библиотете «Ресавска школа» из Деспотовца већ размишља о другом издању.
Б.Џ.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*