О боравку Радоја Домановића у Јагодини 1898. године Пише : Нинослав Станојловић, историчар јагодински

У склопу нове просветне реформе, оличене у Закону о средњим школама, тадашњи министар просвете Андра Ђорђевић је 1898. године, оставивши само пет гимназија (две у Београду и три у унутрашњости), укинуо десетак сличних средњошколских установа, тако да је неколико десетина гимназијских професора остало без посла.
Међу отпуштеним просветним радницима нашао се и велики српски сатиричар Радоје Домановић (Овсиште, код Тополе, 1873 – Београд, 1908), иначе професор српског језика и књижевности, који је до тада службовао у Пироту, Врању и Лесковцу.
За сада је непознаница како се Домановић обрео у лето 1898. године у Јагодини, одакле је упутио ово писмо Петру Петровићу, секретару Министарства просвете, које се тада налазило у Нишу. Потписник ових редова је на ово писмо наишао потпуно случајно, пратећи коренспонденцију Тихомира Ђорђевића, похрањену у једном од београдских архива.
Поменуто писмо гласи :

„ Драги г. Петровићу,
Иако знам да имате исувише посла, ипак сам принуђен да се баш Вама обратим.
Некако рђаво стојим материјално, те ми није могућно да дођем у Ниш. А и не знам од какве би то било користи.
Ја сам отпуштен, што већ знате пре мене, и хтео сам да дођем г. Министру и замолим га за извесне ствари.
Ви ћете бити добри , као и до сада што сте, да ми пишете о овоме што ћу Вас замолити. Тиме ћете ми уштедети, оно што бих потрошио долазећи.
Мисли ли г. Министар да отпушта учитељице, које су удате ?
Да ли би моја жена могла добити Крагујевац за учитељицу, где би нам било могуће лакше живети, будући да сам остао без службе или Београд, где бих ја могао опет шта било радити и зарађивати. Или Јарушице, село где мој отац живи?
Јарушице не жели нико, а и овај ће садашњи учитељ тражити премештај.
Да ли би могло да се са њеним премештајем сврши до 15. августа?
Ја бих још волео да је премести и у неко село у околини Београда, али само близу, као Кнежевац, што је. Да ли је згодније да ја дођем лично г. Министру и молим за то или да пошаљем молбу? Када би било најбоље доћи и да ли би било икакве вајде од долажења ?
Ја знам да је врло досадно одговорити на овако много питања, можда чак и смешних. Нарочито кад човек има пречих и паметнијих послова, па ипак мислим да ћете ми одговорити, ма и најкраће, јер сте ме и до сада много у том погледу задужили.
Ја Вам благодарим

24. јули 1898.г.
Јагодина
Искрен поздрав
Ваш поштовалац
Радоје Домановић”

Истражујући даљи животопис бесмртног и увек актуелног писца „Вође“, „Данге“, „Страдије“ и „Мртвог мора“ ,закључили смо да је његов познаник одлучио да му помогне, тако да се Домановић већ у јесен исте 1898. године, са супругом Наталијом, преселио у Београд, где је она добила службу, док је он постао хонорарни сарадник неколико престоничких новина и књижевних часописа. Касније је више пута добијао државну службу, али је и поново бивао отпуштан. Све до преране смрти, која је наступила као последица његовог боемског живота.
Радоје Домановић, за кога, до сада, нисмо знали да је извесно време био житељ Јагодине, у историји српске књижевности уписан је великим словима као творац алегорично-сатиричних прича, у којима је непоштедно, јетко и саркастично жигосао све видове државне тираније.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*