Ноам Чомски и отето Косово

Др Дејан Дашић
Доцент Академије за пословну економију, Чачак
Главни и одговорни уредник научног часописа
„Српска академска мисао“

Скоро сам прочитао занимљив текст на Фејсу (http://slobodnimediji.com/svet/5454-americki-filozof-noam-comski-albanci-su-sramota-srbi-ih-primili-na-kosovo-a-oni-im-zabili-noz-u-leda (24.1.2017)… и многи други), америчког писца и филозофа Ноама Чомског, који је наводно oбјављен у часопису Форин аферс (Foreighn Affairs), где он тврди, „да су Албанци највећа модерна брука Европе, јер су дозволили да уклоне домаћина, који их је примио и да од већине направе мањину“. Упоредивши овај случај са борбом Израелаца и Палестинаца за територију, Чомски још оштрије закључује, „да су Албанци као дивље племе, прихваћено од стране Срба, а да је то дивље племе потом насиљем протерало домаћина и прогласило своје, што је срамотно“.
Као научни радник, знам да друштвене мреже нису поуздан извор информација. Али, прочитавши овај текст, сетио сам се једног релевантног и поузданог извора на ову тему. Ради се о „Гласнику српског географског друштва“ свеска 6, 1939 године, уредника Боривоја Ж. Миливојевића и ауторског текста Ристе Т. Николића „Ширење Арнаута у српске земље“, штампаног у штампарији „Млада Србија“, Београд, Ускочка 4. Ради се о прештампаној студији, чија је оригинална верзија готово нестала, а оно што је остало, доста је страдало након бомбардовања Географског института (1914) и неадекватног одржавања злочиначке окупационе власти, која се трудила да уништи све што је српско. Цвијићев ученик и помоћник, Р. Николић радио је на испитивању насеља и порекла становништва, Јужне Србије и организовању Етнографског музеја у Скопљу.
Ширење Арнаута, тврди Николић, започиње на линији између Проклетија и Јабланице, према истоку, наводећи „судбоносне године у другој половини 17 века (1688-1690)“. Аутор наводи да није познато због чега су први досељеници Арнаути у својој првој домовини (Арбанији) напуштали своја огњишта и досељавали се у ове крајеве, који су били насељени, а према западу је било ретко или без насељених места. Како год, аутор даље наводи, да су заузевши планине, почели да се спуштају по котлинама у пљачкашке походе. Отимали су и по 5000 брава стоке, чинили страшне злочине, што је натерало српски живаљ да полако узмиче. Да није било 1878. Године, ко зна где би се зауставили. Следећи начин насељавања на српској земљи, најбоље показује карактеристичну особину арнаутске душе. Пре него што су постали насилни, први Арнаути су се насељавали на превару. Долазили су сами, јадни и жалосни, „кукали су да их мештани приме на конак“. Из сажаљења Срби су их примали у своју кућу, али се Арнаутин није више удаљавао из куће. Сутрадан би им стизале породице и оном ко га је примио на конак остало је само да напусти своје огњиште са породицом (стр 32). На основу података о правцима насељавања и продирања Арнаута, аутор закључује да се они нису насељавали на српској земљи због пренасељености у својој домовини, „већ су их на ову страну нарочито упућивали и насељавали; постојао је изгледа код Турака нарочити систем насељавања, чији циљ је био слабљење и распарчавање српског живља и приближавање ка границама тадашње Србије.“ Чешки документарни филм „Украдено Косово“ или „Отето Косово“аналитички обрађује дешавања 1999 године, када су Албанци уз помоћ НАТО снага и велике подршке западних ментора, украли Косово Србији.
То је била историја, далека, али и не тако давна. Оно што је интересантно када се ради о овој теми, да је на друштвеним мрежама данас, могуће наћи текстове, чија је тема масовна куповина станова, земљишта и обрадиве површине Албанци са Косова, у Нишу, Лесковцу, Врању, Куршумлији, Прокупљу… Нисам успео да пронађем званичне податке о томе колико је тачно Албанаца са Косова постало власник некретнина, али шире се „гласине“ да се све ради у тајности и да се некретнине пазаре преко посредника (Срба), и да се стално проналазе рупе у закону како би се законске одредбе заобишле…

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*