Када је засветлела прва сијалица у Јагодини ?

ninoslav-stanojlovic-18

Pise Нинослав Станојловић,
професор историје и хроничар јагодински

У поводу великог јубилеја – 160 година од рођења Николе Тесле, најумнијег Србина свих времена и научника светског гласа, прилика је да се подсетимо почетака електрификације у Србији. Како је недавно овдашња Основна школа „17. октобар“, иначе лоцирана у улици која носи име овог генија, свој Дан школе, под називом „Теслин код – светлост целог света“ посветила управо њему опредељује нас да прозборимо пар речи и о првој сијалици, која је засветлела у граду на Белици.
Педантни хроничари пишу да је прва електрична сијалица, у тада још Кнежевини Србији, засветлела у београдској кафани „Хамбург“ 1880. године, захваљујући власнику исте предузимљивом Петру Јовановићу Шапчанину, који је из Аустро-Угарске увезао локомобил са генератором, из кога је добијана погонска снага за осветљење.
У годинама које следе, до крај деветнаестог века, у Србији је изграђено преко 20 индустријских, јавних или мешовитих електричних централа, а за почетак рада државних централа и електрификацију насеља узима се 23. септембар 1893. године, када је почела да функционише прва термоелектрана у Београду, на Дорћолу, која је служила искључиво за градску расвету у српској престоници.
Можемо само претпостављати да је, један од узрока отварања тадашњих бројних електро-постројења у нашој земљи, и краткотрајна посета Николе Тесле Београду, која је потрајала свега 31 сат, у периоду од 1. до 3. јуна 1892. године. Том приликом велики Тесла дочекан је у српској престоници са великим почастима.
Широка примена електрицитета у светлосне сврхе наставиће се са већим интензитетом у првим годинама двадесетог века, када је уследила електрификација свих већих градова у Краљевини Србији.
Прва сијалица у Јагодини засветлела је незнаног датума 1902. године, када је Михајло Ј. Косовљанин, агилни власник и директор Пиваре, у оквиру веће реконструције своје фабрике, увео електрично осветљење у погоне, али и у пар околних стамбених објеката. Отуда се 1902. година сматра за почетну годину електрификације нашег града.
Потоње године донеле су и увођење електричне енергије и у друге, углавном индустријске објекте, а преговори Општине вароши јагодинске са представницима Пиваре о уступању вишка струје за напајање занатских радњи, приватних кућа и уличне расвете, прекинути су избијањем Првог балканског рата 1912. године.
Из овог периода вреди истаћи и оснивање сталног кинематографа у Јагодини 1910. године, под именом „Електро-биоскоп Милана М. Вучића“.
До убрзане електрификације старе Јагодине долази тек након завршетка Првог светског рата, када је у периоду од 1926. до 1931.године, читав град добио електричну енергију, изградњом велике централе, која је подмиривала потребе надлештава, школа, индустријских постројења, занатских и трговачких радњи и пре свега, домаћинстава.
После другог светског рата долази и до електрификације јагодинских села. Али, то је већ нека друга прича…

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*