IZ PROŠLOSTI STARE JAGODINE

ninoslav-stanojlovic-1Кратка биографија
Алкибијадеса Г. Нуше алијас Бранислава Ђ. Нушића

Пише Нинослав Станојловић

Прича о пореклу и познатим прецима Бранисава Нушића сеже у тридесете године деветнаестог века, када се из родног села Клисуре, код Битоља, у Београд, доселила млада Цинцарка Гоча, са шестогодишњим синчићем Георгијесом, кога је добила из ванбрачне везе са Албанцем , именом Бело, који није ближе идентификован. Самохрану мајку и дете прихватио је познати београдски трговац Герас Нуша, иначе јунак гласовите истоимене приповетке Стевана Сремца „Кир Герас“.
У знак захвалности његов посинак Георгијес, немајући своје, прихватио је презиме Нуша и како су Герасимови синови, Петар и Никола, кренули својим официрским и чиновничким позивом, преузео је и трговачке послове свог поочима.
Георгијес-Ђорђе Нуша оженио се у Београду Љубицом, рођеном Каснар, Српкињом из Брчког и у дугом браку имали су петоро деце – Леониду, Константина, Ану, Алкибијадеса и Периклеса.
Четврто дете брачног пара Нуша, Алкибијад –Алкибијад, од милоште назван Алко, родио се у Београду 8. октобра 1864. године, да би после три дана био крштен у престоничком, саборном храму Св. Архистратика. Име Бранислав, из патриотских разлога, Алкибијад је почео да користи, уз своје, за време студија права у Грацу и Београду (1882-1887), да би касније, поставши државни службеник, одбацио своје крштено име.
Мали Алко је основну школу учио у Смедереву (1870-1874), где му је отац пренео трговачке послове, а реалну гимназију завршио је у родном Београду (1882.). Студије права, започете у Грацу, окончао је у Београду (1887), а у међувремену је био активни учесник српско-бугарског рата (1885). Извесно време провео је и у затвору у Пожаревцу, због једне анти-династичке песме, да би (1889) био постављен за службеника у Министарству иностраних дела, именом Бранислав Ђ. Нушић. Службовао је у конзулатима Краљевине Србије у Битољу, Солуну, Скопљу, Серезу и Приштини. Напустио је дипломатску службу (1900), поставши драматург Народног позоришта у Београду, а касније и заменик управника ове националне институције. До првог светског рата био је и управник Српског народног позоришта у Новом Саду, шеф одсека за националну пропаганду, први окружни начелник у ослобођеном Битољу, оснивач и управник позоришта у Скопљу итд. После преласка преко Албаније (1915), до краја рата, боравио је у Француској, Швајцарској и Италији. У Првом светском рату (1915) изгубио је сина-јединца Страхињу, од миља названог Бан, ђака-каплара, припадника легендарних „1300 каплара“. Осим Страхиње, са супругом Даринком, рођеном Ђорђевић, имао је и две кћери, ранопреминулу Оливеру и Маргиту-Гиту, касније, удату Предић.
Вратио се у земљу, скрхан и остарео, поставши прво (1919) начелник Уметничког одељења Министарства просвете, потом управник сарајевског позоришта и библиотекар Народне скупштине. За члана Српске академије наука примљен је 1933. године.
Бранислав Нушић је био врсни новинар, есејиста, приповедач, путописац, етнолог, аутор историјских драма и трагедија, али је у свести српског народа и историји српске књижевности и театра, био и остао непревазиђени комедиограф и вазда актуелни сатиричар.
У Нушићевом комедиографском раду, као и у целом његовом делу, могу се издвојити три раздобља. Осамдесетих година деветнаестог века он пише друштвене комедије: Народни посланик (1883), Сумњиво лице (1888) и Протекцију (1889), од којих прве две иду у његова најбоља комедиографска остварења. У другом, најдужем периоду, од 1889. до 1929. године, он више ради на озбиљној драми и различитим прозним жанровима.Уколико пише комедије, онда су то лаке комедије и водвиљи, као што су: Обичан човек (1899), Свет (1906), Пут око света (1910) и др. Пун процват Нушићевог рада на комедији имамо у последњих десет године његовог живота.Тада се враћа друштвеној комедији, какву је неговао у првом периоду, и пише дела : Госпођа министарка (1929), Ожалошћена породица (1934), Покојник (1937) и Власт, која је остала незавршена. Њима треба додати више других, у којима се друштвена критика спаја са водвиљским заплетима : Мистер Долар, Београд некад и сад, Ујеж, Др, и низ једночинки: Кирија, Мува, Два лопова, Аналфабета, Код адвоката и др.
Бранислав Нушић вишеструко је везан за Јагодину у коју је веома често долазио, брат му је као апотекар живео у Ћуприји, а Јованча Мицић, трговац из Јагодине главни је јунак чувене комедије Пут око света.
Бранислав Ђ. Нушић умро је 19. јануара 1938. године у Београду. Сахрањен је, уз највише државне почасти, на београдском Новом гробљу у породичној гробници, у облику пирамиде, коју је за живота саградио.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*