DANSKA, EVROPSKI AGRARNI DŽIN I PRIMER ZADRUGARSTVA

Između 90 i 95 odsto prehrambenih proizvoda proizvodi na farmama zadrugara i prerađuje u fabrikama koje takođe pripadaju zadrugama * Farmeri moraju da proizvode hranu bez antibiotika, sa najmanjim mogućim tragovima lekova u mesu ili mleku, bez zagađivanja životne sredine i bez uznemiravanja okoline; Dok u Danskoj u svinjetini ima nula antibiotika, u SAD je to 100 odsto * EU pomaže uzgajivače stoke sa po 94.000 evra godišnje

U Danskoj je zadrugarstvo započelo u trgovini, ali je 1882. godine osnovana prva poljoprivredna zadruga za proizvodnju mleka. Od tada se mnogo stvari promenilo pa je u Srbiji zadrugarstvo praktično zamrlo, dok se u Danskoj skoro cela poljoprivredna i prehrambena industrija, jedna od najjačih u svetu, zasniva na kooperativama.

Prošle 2017. godine u Srbiji je započet državni program ponovnog osnivanja i revitalizacije zadruga kojih trenutno prema podacima Zadružnog saveza Srbije, ima 1.568 sa oko 50.000 članova i 123.000 kooperanata. U prvoj godini obnove zadrugarstva u Srbiji vraćen je zadružni duh. To je i početak povratka poverenja. Država je prvi put posle sedam decenija zadrugarima dala političku podršku, a uz nju i materijalnu od 25 miliona evra koji će se podeliti zadrugama za tri godine. U prvoj, eksperimetnalnoj 2017. Bespovratna sredstva od 196 miliona dinara dobile su 22. Zadruge. U 2018. godini oko 70 zadruga, među kojima će biti i tri specijalizovane dobiće oko 825 miliona dinara. Inače, za godinu dana rada osnovano je 300 novoh zadruga.U Danskoj zadruge funkcionišu po zadružnom modelu. Između 90 i 95 odsto prehrambenih proizvoda proizvodi se na farmama zadrugara i prerađuje u fabrikama koje takođe pripadaju zadrugama. Neke od najvećih svetskih kompanija u ovom sektoru kao što su mlekarska kompanija “Arla foods”, “Danish Crown” koja se bavi proizvodnjom mesa i “DLG foodstuff” su u stvari zadruge.

Jednakost prvi postulat zadruge

Kako objašnjava Anders Sogard, konsultant u danskom Savetu za poljoprivredu i hranu koji objedinjuje skoro sve farmere u Danskoj, farmeri imaju garantovan otkup svega što proizvedu. S druge strane imaju i obavezu da prodaju robu zadrugama tako da i oni mogu da planiraju svoju proizvodnju.

U Danskoj su aktivne 42 male kooperative u koje je udruženo više od 36.000 farmi. Inače ovaj broj se smanjuje kako se farme ukrupnjuju. Tako je 1992. godine bilo 75.000 farmi, a 1964. čak 175.000 farmi u Danskoj. Sve ove farmerske zadruge su zajedno članovi Saveta za poljoprivredu i hranu. Međutim, to je tek polovina sistema zadrugarstva. Drugu polovinu ovog saveta čini prehrambena industrija, mlekare, klanice, proizvođači stočne hrane. Na prvi pogled deluje da ovde teško dolazi do dogovora jer se radi o konfliktnim interesima. Farmeri žele što više cene za svoje proizvode, dok prerađivači žele da plate što manje. Međutim, i same prerađivačke kompanije su zadruge i njihovi vlasnici su isti ti farmeri koji proizvode sirovine, tako da cena i nije posebno bitna. Sav profit koji zadruge ostvare vraćaju se farmerima. U proseku ovaj profit koji se vraća farmerima iznosi oko devet odsto, a pre toga farmeri imaju i zaradu od prodaje svoje robe zadruzi.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*