BEZ MORAVE – NEMA SRPSKE SLAVE

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: ДВЕ НОВЕ КЊИГЕ МИРОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИЋА, КЊИЖЕВHIKA I ISTORIOGRAFA

Ове јесени на Сајму књига у Београду наш познати књижевник и историограф Мирослав Димитријевић представио се са две нове књиге „Срби Троморавља у (пр)аисторији“ (ИК „Пешић и синови“) и „Троморавље у (пра)историји“
(ИК „Граматик“) из Београда, за које ових дана влада велико интересовање, како лаичке тако и стручне јавности. Протеклих месец дана Димитријевић је одржао низ промоција – предавања од Београда до Лесковца и има још неколико заказаних термина у градовима широм Србије.
-Колега Димитријевићу, имате веома богату библиографију, а са најновијим књигама, тај број се повећао на чак 98 дела из књижевности, публицистике, историографије… Откуда толико велико интересовање за Ваша дела, посебно за историјске књиге?
-Људи су жељни истине, у најширем смислу, а посебно истине о себи, о свом колективном и личном јаству и сопству, доста им је лажне историје и лажљивих историчара, лажних интелектуалаца, квази уметничке, и сваке друге самопрозване елите, која је у суштини антисрпска и антиправославна. Срби траже чврст историјски и духовни ослонац, здраво тле под ногама, хоће да знају своје почело и потекло, поврзло и своје жиле. Срби нису тиква без корена, локвањ на води, вејка на ветру… Срби су, као културна колевка холоцена (топлог раздобља између два ледена доба) дали овој цивилизацији све темељне вредности: писмо, оба бројна система, календар, праиндустрију, највеће градове и светска царства, највеће јунаке, митове и најлепша уметничка дела… А сада су уморни и посустали, покрадени, ојађени.Зато су сале на мојим промоцијама пуне, а веб-сајт свакодневно посети од 300 до 1000 људи, зато што су Срби, верујем, препознали истините речи, праве научне чињенице, свеже историјске податке, скриване од очију јавности скоро два века. Ја Србима само предочавам историјске, језичке и археолошке чињенице, значи комплетну историјску слику и доказе, најпотпуније податке, а на томе сам радио пуних 25 година.
– Ваша ужа специјалност је истинита историја Поморавља, односно Троморавља, о чему сте објавили седам књига и осма је пред штампање. Те књиге о народу Мораве су јединствене не само у српској, већ и у светској историографији, коју сте овим делима несумњиво обогатили? По чему су то Моравци посебни, кад сте им посветили толико труда и времена?
– И моји издавачи кажу да су то прве књиге о Моравцима у европској и светској историографији, са аспекта истините и истинске историје. Моравци не само да су посебни, већ величанствени. Морава и Моравци су планетарни феномен. Свуда су били присутни и остављали своје моравске трагове, од Индије до Ирске и од Тибета до Атлантика. Моравци су одувек били највећи и најугледнији народ на Земљи, после Индуса, како у праисторији, тако и у средњем веку, то признају сви релевантни туђински извори (хроничари), а називали су их разним именима: Морава, Морављани, Заморављани, Морвани, Морева, затим Меди, Трибали, Рачани или Рашани, Серби, Сардани, Срби… У поддунавској Србији, у белом моравском троречју, је колевка српског народа, расе и језика. То је био океан белог српског народа, који је постепено преплављивао Европу, Азију, Индију, Блиски исток, северну Африку… Бићу још конкретнији. Из мојих књига сазнаћете и следеће: Крушевац (Багдала) је био три пута глава Србије, једном у 14. веку Христове ере, и два пута у праисторији; Ниса (Ниш) је кључ Србије. Из Нисе су тројица српских царева полазили, не да освајају, већ да обједине српски народ, насељен на три суседна континетна, у једну огромну државу. То су била три српска светска царства; Ђурђелин (Ђерђелин) је праисторијски моравски град, подигли су га Теменићи, потомци Јеракла, Бога Сербона или популарног цара Тројана, у њему је детињство и младост провео Александар Велики Карановић, цар трећег српског светског царства; Насеље-град на Великом Ветрену је старије од Троје и Вавилона, а Келти (иначе грана великог српског народног стабла), на 150 година пре Христа само су дозидали Ветрен, а тај планински мегаполис се са утврђењима око Јухор-планине, пружао од Ђурђелина код Бачине до Ђурђевог брда код данашње Јагодине. А Ђурђе је био бог рата и победе. (Не мешати га Светим Ђорђем); Тројан-град код садашње Ћуприје, узидан је најмање пре 3, 5 хиљаде година, у време популарног Бога Сербона или цара Тројана (не Трајана) односно Серба Макеридовића, да би га Ромеји само доградили и преименовали у Хореум Марги; Принц Енеј, са престоницом испод Багдале, значи Србин Моравац, након Тројанског рата, одлази у данашњу Италију, подиже језгро Рима или Нове Троје, а његов потомак Брит осваја Коситерска острва, која по њему добијају име Британија, а Бретања у Роданији (Француска) добија име по његовом брату – Брету; Њихов потомак Лода подиже град – Лодов дун (данашњи Лондон); Моравски народ Багри-Црвени (са престоницом у Багрдану) населио је Данију (Данску). Тамо су Багре звали и Вагри и Рујанци (рујни, црвени). Том народу припадало је и племе Ратари (које се није до краја иселило, па данас имамо три Ратара у Србији, а једно је код Параћина); Највећи народ Моравци (по грчки-Трибали), Панонци и Далмати две деценије су ратовали против Роме, да би 9. године Христове ере победили и Тиберије је био принуђен да потпише уговор о миру. Срби и Моравци добијају грађанско право и званично се ствара Српско-ромејско царство, а неки европски летописци га зову једноставно – Српским царством. Рома (раније српска – Рума) од тог тренутка постаје само овећи провинцијски град, а престоница се преноси у Сирбијум (Сирмијум). Не 18, већ 30 српских владара је било на престолу Српско-ромејског царства. Један од њих је био и Ветренион, цар са Ветрена, града на Јухору, који је спасао Констанцијево царство од распадања; Зашто су Свети апостоли: Андреја Првозвани, Јаков и Павле дошли прво у Србију и Мораву поддунавску, већ 34. године Христове ере, значи само годину дана по Васкрсењу и Воздвижењу Господа нашег Исуса Христа? Па зато што су Моравци у свему били најдоминантнији и најбројнији, господари светског српског царства; Моравска црква, са епископијом у Тројан-граду и Митрополија у Сирбијуму (Сирмијуму) јесу – прворођенчад у крилу Христове цркве, како се изразио један папа (Урбан). Српска црква створена је 34. године, а римска црква оформљена је тек 41/42. године када ју је Свети Петар и званично установио…
– Нисте ми одговорили који су наслови Ваших књига о Моравцима и где оне могу да се набаве и прочитају?
– А, да. То су: „Морава и Моравци – планетарни феномен“, „Троморавље у (пра)историји“, „Срби Троморавља у (пра)историји“, „Из историје Срба старе и нове ере“, „Сакривена историја Срба“, „Древна паметарница земље и народа Морава“, „Magna Moravia-Велика Моравија“, а почетком идуће године, ако Бога да, биће објављена и књига „Царски стареник“, осмо дело о Моравцима, из троречја Мораве.
Књиге могу да се поруче код издавача: „Пешић и синови“, „Мирослав“, „Граматик“ и „Удружење свесловенске учености“ сви су из Београда, а могу се купити и у београдским књижарама „Делфи“, „Плато“ и другим боље опремљеним, као и код аутора. Такође, и на Гуглу их можете прочитати, осим ове две најновије књиге, ако укуцате: Мирослав Димитријевић блог, или чути нешто више о њиховом садржају, ако укуцате: Јутјуб Мирослав Димитријевић промоција.
– Кажу да се нико од истраживача наше паметарнице (историје) од Београда до Врања и од Ужица до Зајечара, није толико дуго ни озбиљно бавио баш Троморављем?
– Чини ми част ако је то тако, као што кажете. Има још колега који сличне ствари пишу, али можда немају шансу да се изразе. Не заборавите оне стихове нашег колеге Петра Пајића: „Ја сам био у Србији/ Србија је на робији“…). А то робовање Србије и Троморавља, као матице српства, писмености, културе и херојства, почело је одавно, а најригидније одмах по ослобођењу Београда. Врховни командант НОВЈ – Јосип Броз је тада на првом београдском заседању генералштаба наредио: „Од сада се према Србији морамо понашати као према окупираној земљи“. А шта смо и где смо свих ових деценија?! Како рече Ј. Ј. Змај: „Хуље лепо зборе, ал нитковски раде“. Али то већ сви знају.
– Да ли можемо од Вас очекивати још која дела о нашој прошлости, о Моравцима, који су и данас најбројнија „популација“ у Србији, а чија повест, говор и лексика се упркос томе не признају од званичних историчара и лингвиста?
– Биће још књига, ако Бог и Свети Дух тако желе, и дају ми снаге да истрајем. А што се тиче званичних историчара и лингвиста нека они раде свој посао. Простор за манипулације им се све више смањује, а насупрот томе расте број дела из истините и истинске српске историје. Народ се самоосвештава духовно и национално. Рат за српску историју и језик се не добија за неколико недеља или година. Трајаће то још. Али не тако дуго. Србин васкрсава! Косовско-моравски-ресавски говор биће признат и равноправан са тзв. вуковским, који се говори само у званичним медијима и установама. Па ни тамо довољно, ни добро. Али, не заборавите довољан је један, чврсто утемељен, па да се све промени у трену, кад Бог то буде рекао. Као што је Христ променио свест новозаветног човека и Свет.
– Имате ли, на крају, неку поруку Моравцима и Србима?
– Без Мораве – нема српске славе! Чувајте старе обичаје, да би они чували вас. „Не дајте се опет у јарам ропства ухватити“ (Посланица Галатима, глава 5, стих1).

Разговарао: Бајо Џаковић

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*